Jeдног дана, пре много година, један шумар је разговарао са месаром када је у месару ушла старија госпођа. Месар је прекинуо разговор да би питао старију жену шта јој треба. Она је дошла да испроси мало меса јер није имала новца.
Шумара је забавила ова жена па је питао месара: ,,Само мало меса, али колико ћеш јој дати?''
,,Жао ми јер јер немам новца, али поменућу те на Литургији,'' рекла је жена месару. И месар и шумар су били равнодушни према вери па су одмах почели да се подсмевају женином предлогу.
,,Добро,'' рече месар, ,,ти иди и помени ме на литургији, и када ми се вратиш, даћу ти онолико меса колико вреди једна литургија.''
Жена је отишла из продавнице и вратила се касније. Пришла је пулту и месар је рекао: ,,Добро, 'ајде да видимо.''
Жена је извукла папирић на коме је писало: ,,Помени Господе слугу свога тог-и-тог.'' Месар је ставио папирић на један тас ваге док је на други ставио кошчицу. Вага је претегнула на страну папира. Онда је ставио месо наместо кости, али је папирић и даље био тежи.
Оба мушкарца су се постидела своје хуле, али су наставила са својом игром. Ставили су велики комад меса на вагу, али тас је и даље претезао на страну папирића. Месар се толико запрепастио да се одмах обратио и обећао да ће жени дати све месо са другог таса.
Шумар се убрзо замонашио у манастиру где се Литургија свакодневно служи.
No comments:
Post a Comment