Ум и срце

● УМ И СРЦЕ ●

Најуопштеније, можемо рећи да западном цивилизацијом доминира људски ум, и да „знање“ често има предност над „битисањем“. Насупрот томе, на Истоку, искуство се ценило више од мисли. Уместо ума, управо се човечији nous – који Св. Макарије назива „оком срца“ а Св. Дијадох поистовећује са „најдубљом страном срца“ – сматра најбитнијим елементом којим се улази у однос са Богом. Овај суштински елемент, центар телокупне духовне интелигенције, је потпуно запостављен у западним списима. Западни филозофи користе реч „nous“, али када то чине она није ништа више од синонима за „ум“.

Nous – који смо овде превели као „срце“ – је теоретски део тела са врло одређеним и посебним задатком. Његова важност и функција, по православном отачком опиту, су у срцу тематике ове књиге.

Западна психотерапија се често бави не само са лечењем ума, већ такође и са помагањем пацијентима да дођу у додир са својим осећањима и емоцијама. Штавише, барем у свакодневном говору, претпоставља се да је извор ових осећања срце.

На Истоку се увиђа друђачији приступ. Тамо се једина ствар која се може рећи о уму је да је он одвојен од срца. У овом палом стању, оно производи сталну навалу logismoi-a, целу струју „помисли“ које прате наше свакодневне животе. На мање видљив начин (јер Оци скоро и да не причају о емоцијама) ум је такође извор емоција и осећаја. Оне потичу из ума као logismoi, а потом се реактивно осете у телу у облику осећања. Емоције у палом човеку су подједнако крхе и несигурне као и мисли које их рађају.

Неопходно је да се начини јасно разликовање између мисли које имамо када се трудимо да мислимо; мисли које имају нас, које исходе саме по себи; и мисли које потичу из сасвим друге свесности које можемо назвати расуђивањем или интуицијом. Описивање ове три врсте помисли (а може их бити и више) није само питање теоретисања о оваквим стварима. Ово разликовање има врло важног практичног утицаја на наш духовни развој.

Остављајући трећу врсту стручњацима (сећајући се да светитељи немају обичај да трубе о самима себи), већина људи може да направи разлику између коришћења мисли и када сама помисао користи човека. Способност логичког размишљања игра важну улогу у нашој главној улози као Божији сатворитељи. Ипак, на реку аутоматских мисли коју свако од нас препознаје у себи треба гледати са извесном дозом подозривости, јер, по искуству Цркве, она извире из ума који је сломљен и одвојен од срца. Управо се ове  људске помисли (logismoi) претварају у страсти – она понашања која нас одсецају од Бога. Оне су у супротности са бестрашћу, које Оци описују као стање на путу ка духовном исцељењу. Бестрашће (на грчком apatheia) не значи недостатак љубави или бриге, како то вероватно звучи западњачким ушима, већ пре стање у којем страсти које смо описали горе немају утицаја.

Класични отачки приказ односа између мисли и страсти и њиховог међусобног утицаја је овакав: прво, мисао настаје у људском уму, захтевајући пажњу те особе. Затим следи фаза односа, током које се особа бави могућностима које помисао нуди. Трећи ниво је сагласност, када се даје пристанак мисли – када се он да, већ је доста тешко одустати од зе замисли. Четврта фаза је заробљеништво, у којој се та личност све више и више удаљава од праведности ка духовном уништењу као последица помисли. Пети ниво, што је и циљ помисли, се означава као страст; овде је човек већ уплетен и грешни чин је неизбежан.

Често нам се чини као да писци подвижници говоре о помислима као да оне долазе једна по једна. Али ми често осетимо измешану навалу помисли које следе горенаведени приказ, понекад брже, понекад спорије, а често се помисли противе једна другој, или су потпуно противречне. Могуће је да се ово стање осећа тек у савременом добу.

Још један симптом модерног живота је превласт овисничког понашања у скоро свакој области људког делања. Оци говоре о потреби за борбом против страсти, и заиста се духовни живот често поистовећује са подвигом против страсти – нуспроизводом људске мисли. Можда је потребно да одвојимо „страсти“ у отачком смислу од „овисности“ данашњег доба. Могуће је да су овисности, каквим их сада видимо, настале тек недавно и тиме ван домета класичних аутора подвижничке књижевности. Ово је битно нагласити, јер тренутно знање о опоравку од алкохолизма, на пример, зависи од процеса који можемо назвати „духовном предајом“, а не (као што се то може схватити из читања Отаца) покушаја да се овисност сломи снагом воље.[2] Борба са овисношћу само погоршава овисност, што су многи научили по цену њихових живота. Ово је мали али битан осврт, јер су животи људи у питању.

Отачка схема помисли и страсти која је оцртана изнад, заједно са њиховим развојним путем, је логична и одговара као модел за добар део људског понашања, без обзира да ли га примењујемо на друге људе, целе групе људи или на нас саме. Ипак, она има мало сличног са методама које се користе у савременој психотерапији, где је грех мање битан од осећања кривице, ниског самопоуздања или депресије, чак и ако су они последица греха.

Када се ова два система преклопе, они нам дају објашњавају следеће: страсти, расположења и емотивна стања која најчешће овладавају људском личношћу потичу из мисли, то јест, из ума.

Већини света би се чинило логичним да је ум доминантна снага у људском бићу, до те мере да се он поистовећује са целом особом. Ипак, учитељи Православља указују на то да ствари овако уопште не стоје, то јест барем не у целости. Kao последица Пада, крајња и одредива подела се одиграла између тела и „личности“ (како год да се она опитује), и огромна провалија дели срце и ум. За православне писце, иако су далеко од тога да су способни да дају одговор на све проблеме, човечији ум је место одакле потичу већина наших невоља, а пут ка светости подразумева обнављање осећаја воље не у глави већ у срцу. Тамо, у жижи живота појединца, је тачка он или она сусреће Бога и са њим заједничари. У овом палом стању, срце је слабо и беспомоћно, али упркос томе, ооно остаје најмоћнији духовни елемент од свих делова људске личности.

Кроз молитву и учествовање у Тајнама Цркве, људска личност добија прилику да започне исцељење, тако да се опасна подела између главе и срца умањује. По Божијој вољи, ово лечење напредује то тачке где су срце и ум поново сједињени, и њихово првобитно непало стање је обновљено – сада не само у почетној светлости Едена, него у преображеној светлости Царства Небеског. Ово ја православно схватање спасења.

<< Нешто очигледно није у реду

Како изгледа распарчавање? >>

Садржај

Нешто очигледно није у реду

● НЕШТО ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ У РЕДУ ●

Као и скоро свако други, велики учитељи Православља су видели да свет није савршен. Бог је савршен Сам по Себи, али Његова творевина, свет око нас, има очите недостатке. Оци су приписивали ово стање причи са првих пар страна Библије која нам казује о нашим прародитељима, „човеку“ и „жени“, Адаму и Еви. Злоупотребом слободе коју им је Бог дао, Адам и Ева су избачени из раја. Ми, њихови потомци, наслеђујемо и опитујемо ово стање избеглиштва са њима до оног тренутка када нас наше учествовање у животу Христовом унутар Цркве, и исцељење које оно доноси, врати тамо где и припадамо.

Начин на који православни учитељи гледају на причу Адама и Еве је сасвим другачији од начина на који је она свхаћена на Западу. На Западу, тумачења обично наглашавају мотиве непослушности, кривице, греха и кајања, често са јаком назнаком да је грех наших прародитеља некако био сексуалне природе – овај став ће имати огромног утицаја на развитак западне психологије много стотина година после.

Насупрот томе, на Истоку, прича о Адаму и Еви је, у својој сржи, прича о раслојавању, распарчавању и странствовању. Човек и жена – и свет у ком су живели – се удаљују једно од другог њиховим понашањем, и настају велики процепи између Бога и човека, неба и земље, једне особе и друге, између полова, и на крају унутар саме човечије личности. Сви људи су изнутра распарчани а споља изоловани од околног света, све до крајњих дубина њихових бића. Распарчавање унутар људске личности се суштински посматра као подела између ума и nous-a или срца.

<< Ум, срце и тајна
Ум и срце >>

Садржај

Подељена надлежност: тајна је ово велика, а ја причам о Христу и Сатани

Натраг на главну страну

Ум, срце и тајна

● ПОГЛАВЉЕ 1 ●

Ум, срце и тајна

Реч „тајна“ може бити крајње смућујућа. Као и све речи, она је показатељ, али у овом конкретном случају, она указује на нешто што се не може описати, нешто што лежи изван домена у коме ум може да свему да смисао.

Oпет, реч „тајна“ – заједно са многим слојевима њеног значења и њеним дубоким значајем – лежи у срцу источно-православног искуства Бога. Они који приступе Православљу из неке друге хришћанске традиције или потковани западњачким образовањем треба добро да се упознају са овом речју пре него што приступе огромном благу вере и праксе које Православље нуди.

У свакодневном енглеском језику, реч „тајна“ или”mystery“ означава мозгалицу коју треба решити, заврзламу коју треба докучити. Ако се о проблему мисли довољно дуго, наћи ће се неко решење. На Истоку, са друге стране, тајна је област где људски ум не може ићи, где једино срце једино има смисао – и то не знањем, него бивствовањем. Грчка реч mysterion вас уводи у „незнање“ и „неразумевање“ и ту вас оставља. Пошто пристигнете, једино штa можете да чините је да гледате и да се дивите; не постоји ништа за решавање.

Једна од најупечатљивијих карактеристика источног хришћанства је да управо ова реч, „тајна“, описује оно делање Божије које има одређен, одлучан  и вечан значај у животима оних који у њему саучествују. Свакодневи производи – уље, вода, хлеб, вино -, заједно са простим радњама – узношење, благосиљање, прање, помазивање -, постају начини преко којих Бог утиче на наше животе. Ове интервенције, у којима Бог обавља сав посао док се наш једини допринос огледа у томе да будемо припремљени и пристуни, боје и обликују наш живот на начин који не би био могућ у било каквом људском сусрету. Шта више, за разлику од већине људских сусрета, оне нас не воде из места незнања у место знања. Насупрот, Тајне нас уводе дубље и дубље у Тајну која је присуство Самога Бога.

Онима са енглеског говорног подручја може деловати као необична случајност да се реч „mystery“ користи у Православној Цркви за означавање онога што већина хришћана на Западу означава као „сакраменте“. Једно од највећих преображаја кроз које људска личност може да прође се одиграва када када тражитељ схвати да је реч „тајна“ управо оно што особа која приступи и учествује у животу Божијем у Цркви опитује. „Свете Тајне“ су управо оно шта кажу да јесу. 

<< Исказ захвалности

Нешто очигледно није у реду >>

Садржај

Исказ захвалности

Исказ захвалности

Једини прави одговор животу – било да се он односи на лоше или добре делове – је захвалност.

Доста сам захвалан  свима онима који су били моји учитељи током мог живота, што свесно, што несвесно.

Нарочито, желео бих да захвалим заједници парохије Пророка Илије у Санта Крузу у Калифорнији, а посебно Кристини Коливас, Др Ноколасу Итсинесу и проф. Рику Отеу. Такође исказујем своју срдачну захвалност о. Јони Пафхаузену и монасима манастира Св. Јована Санфранциског у Мантону у Калифорнији. Такође, желео бих да искажем свој дуг свештенству и народу парохије Св. Николе Мириликијског у Амстердаму због њиховог гостољубља и велике љубави.

На крају, желео бих да се захвалим свима из штампарије Conciliar Press који су ми помогли да завршим ову књигу.

У књизи која следи ја сам покушао да повежем један делић онога што сам научио током више од 30 година које сам провео као свештеник Православне Цркве са оним што сам научио као психотерапеут.

Шта год да је корисно или од помоћи мојим читатељима ове књижице, посвећујем мудрости многих мојих учитеља. Шта год да није, ја радосно прихватам као део мог сопственог палог, људског стања.

Архимандрит Мелетије Вебер

Ум, срце и тајна >>

Садржај

Хлеб и вода, вино и уље

ХЛЕБ И ВОДА,

ВИНО И УЉЕ

Православно-хришћанско

искуство Бога

Архимандрит Мелетије Вебер

  

Садржај

Исказ захвалности

Део I: Живот као тајна

Поглавље 1: Ум,срце и тајна

Нешто очигледно није у реду ● Ум и срце ● Како изгледа распарчавање? ● Чему служи ум ● Садашњи тренутак ● Цена распарчавања ● Срце ● Проналажење исцељења

Поглавље 2: Православље – однос са Богом

Развој односа са Богом ● Однос и идентитет ● Повезивање са Богом као са Личношћу или Силом ● Однос и Пад ● Сусрет човечанства и Божанства ● Божија жеља за односом ● Ликови Божији ● Видови нашег односа са Богом ● Улазак у тајну

Поглавље 3: Одвлачење пажње и молитва

Посредовање ● Молитва у Литургији ● Света Литургија и језик ● На шта треба пазити ● Читање Библије

Поглавље 4: Аскеза – освештани труд

Зашто постимо? ● Како постимо? ● Телесна димензија молитве

Поглавље 5: Освећење времена

Тајна садашњег тренутка ● Освећење времена ● Циклуси времена у службама ● Време у животу Цркве ● Благосиљање садашњег тренутка

Поглавље 6: Света места за свети народ

Ко смо ми у Цркви ● Делови црквене зграде ● Присутност на Литургији

Поглавље 7: Иконе и Оваплоћење

Икона као заштита од јереси ● Иконе као богоносци

Део II: Тајне Цркве

Поглавље 8: Рођење и крштење

Симболизам воде ● Зашто крштавамо? ● Крштењска служба

Поглавље 9: Тајна миропомазања

Означен за Царство ● Једна Тајна у двема

Поглавље 10: Света Литургија и Причешће

Служба Свете Литургије ● Света Литургија и тишина

Поглавље 11: Тајна исповести и праштања

Контекст исповести ● Садржај исповести ● Грех и одговорност ● Исповест као помирење ● Епитимија, канони и казна

Поглавље 12: Тајна јелеоосвећења

Сврха болести

Поглавље 13: Тајна брака

Брак и друштво ● Служба венчања ● Над чим се ваља замислити

Поглавље 14: Света тајна рукополагања

Кандидат за рукополагање ● О клерикализму ● Основа службе ● Ђакон ● Свештеник ● Епископ

Поговор

Натраг на главну страну

Паки и паки и пакао

Срећан вам свима Велики петак, најтужнији хришћански празник.

У цркви Св. Саве се служило опело Христово са почетком у 20 часова. Ја сам позвао мог друга да иде са мном (,,Композитор'') који је, авај, позвао свога друга (,,Атеист'') да иде са нама. Композитор је Атеисту рекао да је опело Христово ,,најдирљивија православна служба'' - технички тачно, а техничка тачност је најгора врста тачности.

После клепала, служба је почела псалмима, на српском. Онда је, авај, почело опело.

После пола сата њакања на црквенословенском, Атеист је изашао.

После опела у ужем смислу, било је итекако српског, али ко ће да чека сат времена да почне да ишта да разуме?

Да ми неко каже да је господин Икс Ипсилонић васкрсао на Новом гробљу, био бих заинтригиран. Да ми неко каже да Атеист поново оде на било које православно богослужење (тј. сморослужење) био бих забезекнут.

E сада, ја не знам ништа о вл. Ареснију који је и начелствовао над опелом. Можда је супер лик, можда има велики лични подвиг, можда лије сузе током молитве, мироточи ван ње, има стигмате и лечи кужне.

Једини утисак који ја имам о вл. Арсенију је да је на моје очи погубљена једна душа.

Али то је све само део ширег проблема.

Пошто је завршен колективни солистички концерт (колективни јер је уз владику било више свештеника и поприлично надарени ђакон, а солистички јер, реално, само су они и могли да разумеју шта су хтели да кажу, ипак су студирали крваво да разумеју шта уопште певају), Композитор је направио одличну процену целокупне ситуације.

Народ може да учествује у богослужењу кроз текст или мелодију. Са обзиром да је текст на црквенословенском, не може преко текстa, а са обзиром да је мелодија ,,тужна'', ни ту не може нешто много да се уради да се неко заинтересује за садржај. 

У једном тренутку (око 5 минута пошто је Атеист изашао) ја сам извукао мобилни и кренуо да читам Јеванђеље. Криво ми је што ме нису ухватиле камере ТВ Храм. Реално, ако већ ни музика ни текст не помажу, једини лек је приватна побожност. Једини проблемчић који ја видим ту је да ја не желим да ми опело Христово буде леп soundtrack за неке тамо моје молитве.

Просечни православни верник, када оде на неко богослужење где је суочен са већом количином црквенословенског, овако види целу службу:

اعتقد الحظرد في كتابه بأن هناك أجناس أخرى سكنت الأرض قبل الإنسان وأن المعر Господи فة البشرية انتقلت للبشر Исусе Христе من أجناس تعيش خارج هذه الأرض ومن وراء هذا العالم، وظن بأنه вјеки вјеков. Амин. اتصل بالكيانات القديمة عن طريق السحر чистаја  وحذر من أنهم قادمون لاسترجاع الأرض من البشر. و أن الكيانات القديمة تعيش في ما وراء هذا العالم грехов  وأنها كانت تريدХристе Боже  الاتصال بالأرض بأي طريقة ممكنه للوصول إليها والسيطرة عليها، وقد استطاعوا أن يتقمصوا شكل الإنسان وأن يعيشوا بين بني البشر وأن يتزوجوا منهم لينشروا نسلهم على هذه الأرض. Господи помилуј, Господи помилуј, Господи помилуј. 

Ја сам Србин. Мој језик је српски. Ја не очекујем да у свакој цркви у којој крочим чујем српски, али ако уђем у цркву у центру Београда у центру Србије, ипак очекујем српски. Ми смо Срби, не Црквенословени. Служба се зове опело Христово, али нешто мислим да треба да се зове опело Ћирилу и Методију, јер реално, изеш сав њихов труд. Људи пред папом одговарали што су нам смишљали писмо, а ми сада разговор са Господом сакривамо мртвим језиком. Да је jeзик ваљао не би ни крепао.

,,Ја сам Божија посебна принцеза''

Натраг на главну страну

Театар апсурда (хришћанство по балкански)

Куд се заветовах Ноју да нећу више потопити земљу...

Kако Тома подрива Цркву

Да Тома није толико инсистирао да се отвори Богородичин гроб, имали бисмо две недеље поста мање годишње.
Свака част, Томо.

Ружна мученица

Мученица: ,,Позз.''

Анђео: ,,Позз.''

Мученица: ,,Извините, је ли ово Царство небеско?''

Анђео: ,,Не, ово је Царство Божије.''

Мученица: ,,Аха.''

Анђео: ,,Царство небеско је између раја и наручја Аврамовог.''

Мученица: ,,Зар није све то исто?''

Анђео: ,,Јесте.''

Мученица: ,,Па могу ли да уђем?''

Анђео: ,,Чек бре, мора да се испоштује процедура.''

Мученица: ,,Каква бре процедура?''

Анђео: ,,Па имате ту више опција. Прва вам је да вам душа спава.''

Мученица: ,,Па како ћу да се молим ако спавам?''

Анђео: ,,Па неш молит'. Али морамо да исопштујемо теологе из 20. века, па смо то убацили ретроактивно.''

Мученица: ,,Дај ми нешто класичније.''

Анђео: ,,Ок, са свесном душом, имате опет више опција. Прво вам је класичан суд душе. Онда имате чистилиште, ту се мало мучиш за исповеђене грехе. И имамо... митарства, али то је само за чланове клуба пет звездица.''

Мученица: ,,Ууу, шта су та митарства?''

Анђео: ,,Па ништа, грехови се тако испитују у фазама, да те не давим са тиме...''

Мученица: ,,Е, ја хоћу баш та митарства да ошацујем.''

Анђео: ,,Враг те однео жено-''

Ђаво: ,,Кога да носим?''

Анђео: ,,Торњај се бре ти, видиш да причам са женом. Елем, батали то, ем што ја морам да те пратим током целог поступка, ем морамо да организујемо четрдесетодневни семинар са целом кохортом демона, ма знаш какав хаос ту испадне, да ти не причам о бирократији, па ти ни не верујеш колико Амазона нестане да би ти се исписали греси на свој тој хартији, а онда редовно демон са митарства за лењост изостане, па га цимај, а онда породица не може баш у четрдесети дан да држи помен, и онда ми морамо да поступак убзравамо или одуговлачимо, а на све то морамо да уништавамо папире како се неко помоли за тебе, ма, пусти то, ајде у чистилиште или на преки суд.''

Мученица: ,,Чекај бре ти мало, каква чистлишта, какви бакрачи, па ја сам мученица, страдала сам мученички!''

Анђео: ,,Колико имаш кила?''

Мученица: ,,... а?''

Анђео: ,,Тј. колико си имала кила?''

Мученица: ,,Па не знам сад, то се дама не пита, али ајде, ниси ни мушко, шта ја знам, 85, што?''

Анђео: ,,Хехе, баш си ми ти нека мученица.''

Мученица: ,,Молим?''

Анђео: ,,А ценим да и ниси баш морала да се бориш против просаца?''

Мученица: ,,... па и нисам...''

Анђео: ,,Види се на кеца. Ти не можеш бити мученица.''

Мученица: ,,Што?''

Анђео: ,,Па видиш шта пише у житијама сваке мученице. ,Беше лепа телом, но још лепша душом.' ,Беше Катарина необичне телесне лепоте.' ,Када она поодрасте, показа се веома лепа лицем, тако да јој по лепоти не беше сличне девојчице у целој земљи тој.' И сада ми реци, да ли ти стварно искрено можеш без по блама да станеш поред Катарине, Варваре и Татјане?

Мученица: ,,... па не...''

Анђео: ,,Како да те зовемо, мученице? Св. Габорија Великоужасна?''

Мученица: ,,Па... у праву си...''

Анђео: ,,Него шта него сам у праву.''

Мученица: ,,Чек бре! Је ли ово митарство за гордост?''

Демон: ,,А добро, извалила си ме. Свака част, иди горе, не задржавај ред.''

Вартоломеј и Магдалена

Вартоломеј: ,,И тако мене, док сам висио на крсту без коже, крену да гађају стрелама! А шта си ти претрпела за Христа?'' 

Магдалена: ,,Па дошла сам до гроба, и питала сам се са Маријама како да гурнемо камен, а онда је неки прељубазни анђео то урадио за нас! E, ми ту тек онда приметимо те неке Римљане-''

Вартоломеј: ,,Охохо, Римљани у житијима никада не слуте на добро! Иии!?''

Магдалена: ,,Е, и ништа, оду они, и ето, мене сада сматрају равном вама, само без оних незгодних цимања, као драња коже, разапињања, или потапања сваког брода на који крочим, као Павле.''

Алојзије и Миодраг (илити и ми Степинца за трку имамо)

Кардинал: ,,Папо! Папо!''
Папа: ,,Да?''
Кардинал: ,,Да канонизујете Алојзија Степинца!''
Папа: ,,Какво је добро учинио да га канонизујем?''
Кадринал: ,,Био је потпуно туњав у светлу најгорих злочина које хришћани могу да почине!''
Папа: ,,Хм.''
Кардинал: ,,И борио се против комунизма!''
Папа: ,,Исусе и Маријо! Па дај ореол одма!''

Негде другде...

Намесник: ,,Папо! Папо!''
Српски владика: ,,Да?''
Намесник: ,,Да канонизујете Миодрага Вукојичића!''
Српски владика: ,,Какво је добро учинио да га канонизујем?''
Намесник: ,,Убијао је жене мацолом!''
Српски владика: ,,Хм.''
Намесник: ,,И борио се против комунизма, четник био!''
Српски владика: ,,Лелеее! Па дај ореол одма!''

Христос и дебели чтец

Учитељу благи, које добро да учиним да смршам?
А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш смршати држи заповести.
Рече му: Које? А он му рече: Не једи слатко; не једи хлеба; не једи касно;
Ручак подели са пријатељем а вечеру дај непријатељу.
Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
Рече му: Ако хоћеш савршено витак да будеш, не једи пошто си сит, па хајде за мном двадесет километара.
А када чу дебели чтец реч, отиде жалостан; јер имађаше много хране у фрижидеру.

Несрећни случај господина Илије (или када вам кажу да не осуђујете владике)

Цар: ,,Господине Илијо, да ли сте ви икада били цар?''
Илија: ,,Не, али...''
Цар ,,А његова зла супруга царица?''
Илија: ,,Не, али није у томе-''
Цар: ,,Не судите, Илијо, побогу!''
Илија: ,,Хм.''
Цар: ,,Свом Ваалу он стоји или пада.''
Илија: ,,Ви мене не схватате...''
Цар: ,,Не схватате ви нас. Колико богова служите?''
Илија: ,,Па Јединоме, Свецу Израиљевом!''
Цар: ,,Наравно. Ми видите служимо мало више богова. И наравно да племство треба да има мало више од сељаштва, па и богова.''
Илија: ,,Како се усуђујете-''
Цар: ,,- да и помислите да морамо да живимо исто? Слажем се. Ево, толико сељака продаваше све своје имање и полагаху нам пред ноге, а ми од свега тога куписмо само овај сафирчић на папучи. 
Језавеља, душо, удаљи се од прозора, уби нас промаја.''

Добар цар и чаробно јаје

Тиберије: ,,Шта имаш да кажеш, жено?''
Мери: ,,Дошла сам да вам проповедам јаје, и то црвено!''
Тиберије: ,,Тако што свет не виде!''
Жрец: ,,Господару, ми, волшебници твоји, можемо учинити веће чудо него што ова прича.''
Тиберије: ,,Ајде.''

И створише јаје са налепницом, на коjoj Твити и Силвестер кажу 'Sretan Uskrs.' 

Мери: ,,Гледај, пресветли господару, ово јаје... Је ли га видиш?''
Тиберије: ,,Видим.''
Мери: ,,Гледај сад... нема лажи, нема преваре... ииии црвено је!''
Тиберије: ,,Јесу А класа?''
Мери: ,,Јесу сад.''
Тиберије: ,,Дај 5.''
Мери: ,,У кратону само по 10.''
Тиберије: ,,Ок, 10.''

Натраг на главну страну

Спот Ђурђевих ступова - Spoilers!

Joш мало и почиње нам велики пост, а по Типику, обавезан састојак пасхалног циклуса представља и нови спот манастира Ђурђеви ступови. Шта ће нам Ступови приредити ове године? Можемо да нагађамо, али доста ствари не морамо. У овом кратком списку вам наводимо све обавезне састојке спота манастира Ђурђеви ступови!

□ Текстописац: Св. владика Николај
□ Снимак манастира из дрона
□ Нека несрећна рима са речју ,,васкрсе"
□ Рима ,,Христа / чиста"
□ Деца и људи у белом
□ Деца како трче преко пољане
□ Коњ
□ Зум на икону Богородице
□ Унтрашњост манастира
□ ,,Радуј(те) се'' х10+
□ Традиционални инструменти
□ Фруле, фруле, фруле
□ Коло
□ Народне ношње
□ Мајица са Ступовима
□ Неко држи икону
□ Снимак Храма Светог Саве, са земља и са дрона
□ Дечији хор
□ Женска солажа
□ Неки текст на поду
□ Погача, жито, фарбана јаја
□ ,,Обновимо себе - подигнимо Ступове!"

Натраг на главну страницу