Чувени приручници за исповест. Зашто их не користити? Јер срозавају осећај греха. Приручници за исповест од греха праве прекршај неке одредбе, а не нешто (било шта) што нас одваја од Бога. Занимљиво је какве би грехе Христос нашао на Својој безгрешној души да прође кроз овакво цеђење комарца.
Хулио сам на добро дело ближњега свога.
И кад је излазио из храма, рече му један од ученика његових: Учитељу, гле какво камење, и какве грађевине! И одговарајући Исус рече му: Видиш ли ове велике грађевине? Ни камен на камену неће овдје остати који се неће разметнути.
Рекао сам да нас је Бог заборавио, да се више не стара о нама.
И у девети час повика Исус из свега гласа говорећи: Елои, Елои, лима савахтани? што значи: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио.
Омаложавао сам свештенике.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте што је претежније у Закону: правду и милост и вјеру; а ово је требало чинити и оно не остављати. Вођи слијепи, који оцијеђујете комарца а камилу прождирете. 25. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што чистите споља чашу и здјелу, а изнутра су пуне грабежа и неправде. Фарисеју слијепи, очисти најприје изнутра чашу и здјелу да буду и споља чисте. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што сте као окречени гробови, који споља изгледају лијепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте.
Породи аспидини, како можете добро говорити, када сте зли? Јер од сувишка срца уста говоре.
Био сам пристрасан са јеретицима и секташима, говорио сам да су њихов закон и вера добри, да је њихов живот добар, омаложавајући нашу свету веру.
Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се.
Одвраћао сам друге од доброг дела.
А другоме рече: Хајде за мном! А он рече: Господе, допусти ми да прво одем да сахраним оца својега. А Исус му рече: Остави нека мртви сахрањују своје мртваце; а ти хајде те објављуј Царство Божије.
Стављао сам пудер, парфеме, прала се мирисним сапунима, да будем телесно привлачна.
Тада узеше тијело Исусово, и обавише га платном с мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују.
Бајао сам, гатао, припремао разне напитке.
Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме. И рече му: Иди умиј се у бањи Силоамској, што преведено значи: послан. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући.
Веровао сам у вампире, духове.
И они се уплашише, и будући устрашени, помислише да виде духа. И рече им: Што сте збуњени? И зашто такве помисли улазе у срца ваша? Видите руке моје и ноге моје, да сам ја главом. Опипајте ме и видите; јер дух нема тијела и костију као што видите да ја имам.
Причешћивала сам се нашминкана, непристојно обучена.
И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.
А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.
Клео сам себе и друге.
И угледавши смокву једну крај пута дође њој, и не нађе на њој ништа осим лишћа, и рече јој: Да никад више не буде од тебе рода до вијека! И одмах усахну смоква.
Хулио сам на богослужење, поредак, учење, певање и друге ствари у цркви.
Јер су Моје све звери из дубраве,
животиње у горама и волови;
знам све птице небеске,
и красота пољска преда Мном је.
Ако огладним, не бих ти рекао,
јер је Моја васељена и пуноћа њена.
Зар ћу јести меса јунаца,
или ћу крв јарчију пити?
Радио сам недељом и празником код своје куће и код других.
И догоди се кад он иђаше у суботу кроз усјеве да ученици његови почеше правити пут тргајући класје. А фарисеји му говораху: Погледај, шта чине у суботу што није дозвољено!
У цркви сам стајао испред свих.
И дође у Назарет гдје бјеше одгајен, и уђе по обичају своме у дан суботни у синагогу, и устаде да чита.
Нисам давао прилог Светој Цркви по нашем хришћанском обичају и дужности.
И дођоше опет у Јерусалим: и ушавши Исус у храм, стаде изгонити оне који продаваху и куповаху у храму; и испремета столове оних што мијењаху новце, и сједишта оних што продаваху голубове. И не дозвољаваше да ко пронесе какав суд кроз храм.
Нисам ишао редовно недељом и празником у цркву.
Лагао сам.
Ви отидите на овај Празник: ја још нећу ићи на овај Празник, јер се моје вријеме још није испунило. Рекавши им ово, остаде у Галилеји. А кад отидоше браћа његова, тада и сам оде на Празник, не јавно, него као утајности.
Ишао сам на скупове оних који газе Божији закон и са њима хулио на светињу.
И видјевши то, фарисеји рекоше ученицима његовим: Зашто са цариницима и грјешницима учитељ ваш једе и пије?
Као жена, улазила сам у цркву за време месечног крварења.
И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу. А Исус, обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часa.
Мрзео сам оца и мајку.
И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој.
Био сам непослушан родитељима.
И када проведоше дане, и враћаху се, оста дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати његова; Него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху га међу сродницима и познаницима. И не нашавши га, вратише се у Јерусалим да га траже.
Чинио сам грех да немам децу.
...
Принудио сам друге да раде јефтино.
И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они по динар. И примивши роптаху на домаћина. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама који поднијесмо тегобу дана и жегу. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти неправду. Ниси ли погодио са мном по динар? Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
Нашао сам туђе ствари, и пошто сам сазнао чије су, нисам их вратио.
Рече му Исус: Значи, синови су ослобођени. Али да их не саблазнимо, иди на море и баци удицу, и коју рибу прву ухватиш, узми је; и кад јој отвориш уста, наћи ћеш статир: узми га те им подај за мене и за себе.
Крао сам од општине, цркве, газдинства, и остале ствари које припадају општем добру. Саветовао сам друге да краду.
Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одријешите је и доведите ми. И ако вам ко рече што, кажите да они требају Господу.
Био сам лукав.
А када се сабраше фарисеји, упита их Исус, говорећи: Шта мислите за Христа? Чији је син? Рекоше му: Давидов. Рече им: Како, дакле, Давид њега у Духу назива Господом говорећи: Рече Господ Господу мојему: Сједи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим? Када, дакле, Давид назива њега Господом, како му је син? И нико му не могаше одговорити ни ријеч; нити смједе ко од тога дана да га запита више.
Хулио сам на свете.
А он, окренувши се и погледавши на ученике своје, запријети Петру говорећи: Иди од мене, сатано: јер ти не мислиш оно што је Божије него што је људско.
No comments:
Post a Comment