Непознати светитељи: Старица Софија

ЖИТИЈЕ

Софија Саоулиди, „подвижница Пресвете“, рођена је Аманатију и Марији Саоулиди у селу Требизонд у Понту у Малој Азији 1883. Тамо се 1907. удала за Јордана Хортокоридуа, али после седам година њен муж је нестао (највероватније не својевољно), тако да је она остала са тек рођеним сином који је такође ускоро умро. Ове трагедије су јој помогле да обликује своју побожност и покајни дух, те је она почела да се ослања потпуно на Бога. Њено подвижништво је почело у Понту на планини, далеко од своје родбине. Тамо јој се једног дана појавио Свети Георгије који јој је рекао да упозори село на надлазећи прогон, чиме је она спасла цело село.

Њена душа је смирено и просто одисала љубављу према Христу и Пресветој Богородици. „Један је Господ и једна је Госпођа,“ говорила би она о Христу и Богородици, „ми остали смо сви сродници“.

Она је била учитељ најпростијма, посебно женама, и свака реч која је долазила са њених усана је била пуна љубави и смирења. Као и код многих „јуродивих Христа ради“ из прошлости, поносити и образовани нису проценили њену светост онолико добро колико су то урадили они који су имали проста и смирена срца.

Дошла је у Грчку 1919. као избеглица. Брод који ју је довео је носио име Свети Никола, тако да када су дошли у Грчку Софији се појавила Богородица и рекла: „Дођи у мој дом.“ Софија је питала: „Где си ти и где је твој дом?“ Богородица је одговорила: „Ја сам у Клисури.“ Тако се она настанила у манастиру Рођења Пресвете Богородице у Клисури у Касторији када јој је било 44 године. Тамо је игуман манастира био Георгије Магдалис, светогорац велике врлине. Софија је од њега доста научила и увек је изговарала његово име са највећим поштовањем.

По заповести Пресвете Богородице, Софија је живела у камину у манастирској кухињи, и који се користио да би се спремала храна. Она би тамо спавала два часа дневно а остатак ноћи би провела молећи се на коленима. Тамо је зими било посебно хладно, док би током кише по њој капала вода. Понекада би упалила малу ватру, мада јој то није много помагало. На прозору је увек имала упаљену свећу пред фреском Богородице. Овде је јелеа и проводила време, и када би јој дошли посетиоци он би им рекла њихова имена и пре него што јој се представе. Људи су долазили из Солуна и околних места, па чак и из Атине, само да би је видели. Она би знала имена чланова породице и њихове проблеме и без да јој неко каже. Међу њеним посетиоцима је био о. Леонида Параскевопулос, који је касније постао митрополит, и који је рекао: „Овде имате велико благо.“

Имала је јадну одећу и једно ћебе са рупама. Њене сандале су такође биле избушене. ПОсетиоци који би дошли би видели како се пати на хладноћи и у влази, и давали би јој одећу, али она би ту одећу узимала једном руком а другом је делила сиротињи. Увек је носила црну мараму, и никада се није купала од дана проведених у Понту. Стално је постила и узимала је уље само суботом и недељом. Није обраћала пажњу на то шта једе, узимајући само да преживи, а још мање је обраћала пажњу о хигијени тако да је јела храну без да је претходно опере. И упркос свим бактеријама и црвима, увек је била здрава.

Посетиоци би јој често давали новац који је она сакривала где год је стизала. Када би јој дошао неко потребит, она би одмах тај новац давала.

Њена популарност је брзо расла, тако да јој нису долазили само људи из Грчке, већ и из Француске и Израела. Неки сељани су је исмевали и звали „луда Софија“. Многима је изгледала као Света Марија Египћанка, пошто је била сва сува као кост. Изнутра је пак поседовала исту лепоту као Света Марија.

ЧУДЕСНИ ДОГАЂАЈИ

Њена љубав према Богу и смирење су били толико моћни да је она имала изузетна искуства са Богородицом и разним светитељима.

Док је брод превозио путнике из Мале Азије до Грчке 1919, подигла се бура која је довела све путнике у велику опасност. На крају се олуја смирила и сви су преживели, али је капетан рекао пошто се прекрстио: „Мора да је међу нама неки праведник који нас је спасао“, и сви су одмах погледали у Софију која је седела у углу брода током целог путовања и тамо се молила. Овај догађај је забележен на траци, где она сама прича шта се десило:

„Таласи су били испуњени анђелима, и појавила се Пресвета и рекла; ,Човечанство ће нестати, јер је врло грешно.'А ја сам рекла: ,Пресвета, нека ја нестанем јер сам грешница, те да се свет спасе.'“.

1967. Софија је постала врло болесна и имала је велике болове. На стомаку су јој се појавиле велике ране које су заударале. Она је храбро трпела бол, говорећи: „Пресвета ће доћи и узети бол. Обећала ми је.“ Неки Атињани су забележили на видео траку шта се потом десило:

„Пресвета је дошла са Архангелом Гаврилом и Светим Георгијем, као и са другим светитељима. Архангел је рекао: ,Сада ћемо да те засечемо.' Рекла сам: ,Ја сам грешница, морам да се исповеедим, да се причестим, онда можете да ме сечете.' ,Нећеш умрети', рекао је он, ,оперисаћемо те', и онда ме је засекао.“

Као и многи други светитељи, она је имала посебан однос са дивљим животињама, посебно са медведима у шуми, али такође и са змијама и птицама.

Од тренутка када се у Грчкој променио црквени календар, Софија би држала постове и по старом и по новом календару да никога не би саблазнила.

ДУХОВНЕ ИЗРЕКЕ

„Страх Божији чини особу мудром. Шта је страх Божији? Не да се неко боји Бога, то је страх да се неко не растужи, да се неко не повреди, и да се неко не оптужује. То је мудрост. После свега тога, Бог ће те просветити шта да чиниш у животу.“

„Тражи сиромашне, скупљах их и помажи им. Ово је оно што Бог жели, а не да идеш у цркву да се као молиш.“

„Милостиња треба да буде у тајности, само да Бог зна за њу.“

„Ех, да само знате шта се десило Господу у среду и петак, не би ставио ништа тада у уста. Ни хлеб, ни уље. Не кршите пост средом и петком.“

„Анђели говоре сваки дан. Бог шаље анђеле да виде да ли се људи кају.“

„Пресвета плаче, она плаче сваки дан. Она говори свом Сину: ,Сине мој и Боже, подари свету мудрост, опрости свету.'“

„Нека ти уста постану као босиљак и ружа.“

 

КОНЧИНА

Старица Софија се упокојила 6. маја 1974., и сахрањена је на манастирском гробљу. Она је добро позната у западној Македонији, и многи су долазили да се моле на њеном гробу. Њене мошти почивају у манастиру, и могу се целивати на молбу верних.

Натраг на главну страну