,,У једном тренутку сам имао много неприлика са мојим пријатељима. Наше сталне свађе су довеле до тога да су ми они у једном тренутку саопштили да прекидају апсолутно сваки контакт самном. То ме је доста повредило, и одмах су кренуле да ми навиру свакакве помисли, обично на тему тога како би било лепо да се њима нешто лоше деси, или како би било још лепше да схвате да им требам из овог или оног разлога, те да тиме зависе од мене.
Мисли су ми прелазиле од пакосних преко озлојеђених до огорчених. Никада нисам планирао неку тешку освету, али сам ухватио себе колико ми се живот врти око тог једног несрећног догађаја.
Када сам усред тако једне осветољубиве маштарије ухватио себе како им желим зло, само сам завапио Господу: ,Господе! Ти видиш да их презирем из дна душе! Ако сам им икада и пожелео шта добро, благослови их тиме, а све што им зло зажелех, дај им супротно!'
Касније смо се и помирили, и тај пламен непријатељства је замро...''
No comments:
Post a Comment