Познавао сам једног младића који је имао за своје правило да никада не скида дрвени крст који је увек носио око свог врата. Meњао би крст када би се овај потпуно излизао. Приметио сам да он некада носи крстић преко oдеће, а некада испод ње. Никада то није нешто посебно спомињао, али један наш заједнички пријатељ и ја јесмо. Често смо наводили разлоге да ли тако треба, и свако је наводио разлоге за и против: те не треба бацати бисере пред свиње, те не треба да се стидимо Господа, те се онда гордимо крстићем, те исповедамо Господа, те ,,затежемо амајлије'' те ,,закопавамо талант у земљу''. Било је ту разноразних шарених тумачења. Он се у те наше расправе никада није нешто посебно мешао, али су му у једном тренутку дозлогрдиле па нам је рекао:
- Ви само наводите те разне цитате и мишљења, и све сводите на спољашњу побожност или на исповедање вере. Е па рећи ћу вам. To како ја носим крстић се уопште не тиче тога да ли се ја стидим Господа, већ управо тога да ли ја мислим да ли се Господ стиди мене...''
(Из књиге ,,Капљице Јеванђеља'')
No comments:
Post a Comment