Свети Адалберт Пруски
Овом компилацијом покушавам да преведем на српски најосновније биографске податке западних светитеља чије је поштовање у Православној Цркви углавном замрло због Великог раскола. Светитељи су изложени по редоследу као у оригиналној листи и биће распоређени по азбучном реду када цела листа буде готова. Тада ћу додати и шире биографске податке, упечатљиве догађаје из житија, иконе/кипове као и тропаре и молитве упућене светитељима. Са обзиром да су сва имена преведена са енглеског, сасвим је могуће да је дошло до грешке у преводу/транскрипцији неких од имена.
Арон, 22. јун
+ с 552. Вероватно је био рођен у Велсу, отишао је за Британију где је живео каo пустињак у месту које се данас назива Сент Мало. После су му се придружили ученици, међу њима и Св. Мало, и он је постао њихов игуман.
Абан, 16. март
5. век. Нећак Св. Ибара, основао је Кил-Абански манастир у Лајнстеру у Ирској.
Абан, 27. октобар
6. век. Нећак Св. Кевина, основао је многе манастире, углавном у јужној Ирској. Име му се повезује са Адамстауном у Вексфорду.
Або, 13. новембар
Око 945.-1004. Рођен у близини Орлеана у Француској, замонашио се у Флерију (St. Benoît-sur-Loire). Пошто га је позвао Св. Освалд Вочестерски да буде игуман у манастиру Рамзију у Енглеској, он је остао тамо две године (985-7.) где је написао Житије Светог Едмунда. Онда је постао игуман Флерија 988. Mученички је пострадао у Ла Реолу у Гаскоњи.
Або, 3. децембар
+ око 860. Монах и игуман манастира Св. Германа у Осеру у Француској. Постао је епископ осерски 857.
Абдон и Сенен, 30. јул
3. или 4. век. Персијски племићи који су доведени у Рим као заробљеници, а онда су се посветили бризи према заробљеним хришћанима и сахрањивању моштију мученика.
Aвељ, 5. август
+ око 751. Вероватно је рођен у Ирској, постао је архиепископ ремски у Француској. Пошто је у његовој саборној цркви епископовао уљез, он је проживео остатак свог живота у манастиру Лоб у Белгији.
Абра, 12. децембар
Око 342-360. Ћерка Св. Иларија из Поатјеа у Француској. Слушајући његов савет посветила се Богу као монахиња, али се упокојла са само осамнаест година.
Аврам, 15. јун
+ око 480. Рођен је на обалама Еуфрата. Путовао је у Египат где су га заробили разбојници који су га држали у заточеништву током пет година. Успео је да побегне и отпутовао је у Француску. Тамо се настанио близу Клермона у Оверњи као пустињак. Касније је постао игуман манастира Св. Киријака. Призива се у молитвама против грознице.
Aбундије, 2. април
+469. Грчког порекла, постао је епископ Кома на северу Италије. Богослов, био је послат цару Теодосију Млађем где се залагао за сазивање халкидонског Сабора 451.
Абундије, 14. април
+ око 564. Чувар одежди и светих сасуда у цркви Св. Петра у Риму.
Абундије, 11. јул
+854. Парохијски свештеник у Ананелу, селу близу Кордобе у Шпанији. Храбро је исповедио Христа пред судом калифа кордобског. Обезглављен је и његово тело је бачено псима.
Aбундије, Абундантије, Маркијан и Јован, 16. септембар
+ око 303. Прва двојица су мученички пострадала на Фламинијевом путу током цара Диоклецијана који је заповедио да буду обезглављени заједно са Маркијаном, сенатором, и Јованом, његовим сином, кога је Абундије васкрсао из мртвих.
Aка, 20. октобар
Око 660-742. Ученик Св. Босе из Јорка у Енглеској и Св. Вилфреда, као и њихов сапутник у њиховим путовањима. Постао је игуман манастира Св. Андреја у Хексхаму, а у 709. је наследио Вилфреда као тамошњи епископ. Беде га је описао као ,,великим пред Богом и људима''.
Aкест, 2. јул
1. век. По предању, он је био један од тројице војника који су водили Св. Павла на погубљење у Рим. Одрубљена им је глава пошто их је обратио у хришћанство.
Aкарије, 27. новембар
+ 640. Монах у Луксоју у Француској током Св. Евстатија. 621. изабран је за епсикопа Нојон-Турнаја у Белгији, где је подржавао рад Св. Амандија Мастрихтшког.
Ахерик и Вилијам, 3. новембар
+ око 860. Отшелници при манастиру у Вогезију у Француској.
Акисклије и Викторија, 17. новембар
+ 304. Брат и сестра, рођени у Кордоби у Шпаниј где су и мученички страдали, вероватно под Диоклецијаном. Њихов дом је претворен у цркву. Они су главни светитељи-заштитници Кордобе и прослављају се широм Шпаније и на југу Француске.
Aкије и Акеолије, 1. мај
+ око 303. Први је био ђакон, други ипођакон, мученички су страдали у близини Амијена у Француској током Диоклецијана.
Aктинеја и Граецијана, 16. јун
4. век. Обе су мученице, прва је страдала у Волтери у Италији током Диоклецијана.
Ада, 4. децембар
Крај 7. века. Нећакиња Енгеберта, епископа Ле Манса у Француској, замонашила се у Соисуну и постала игуманија Ле Манса.
Адалар, 5. јун
+755. Сапутник Св. Бонифација са којим је мученички настрадао у Докуму у Холандији.
Адалард, 15. јул
+ око 824. Познат као ,,Адалард Млађи'', био је монах у Корбији у Француској.
Адалбалд, 2. фебруар
+ 652. Рођен је у Фландрији у Белгији, био је син или унук Св. Гетрурде Хамашке. Oженио је госпу по имену Риктруда, која се такође слави као светица заједно са њихово четворо деце, Мавронтијем, Клосиндијем, Јевсевијом и Адалсиндом. Адалбалда су убили рођици његове жене јер су се противили браку, те су га поштовали као мученика.
Адалберо, 28. април
+ 909. Ујак (или стриц) Св. Улрика, постао је монах 850. а потом и игуман Елвагена у Немачкој. Обновио је манастир Лорш а потом постао архиепископ Аугсбурга.
Адалберо, 15. децембар
+ 1005. Монах у манастиру Горзеа у Француској, а онда епископ Вердуна, касније је премештен у Мец.
Aдалберт (Војтех), 23. април
956-997. Рођен је у Чехији, и постао је епископ Прага (983). Разочаран, отишао је за Рим где се замонашио. Два пута се враћао на своје раније задужење и два пута је морао да га напусти. Сваког пута је проповедао у Пољској, Прусији и Мађарској. Мученички је убијен од стране Пруса близу Данцига.
Адалберт, 20. јун
+981. Монах манастира Св. Максимина у Триру у Немачкој, ишао је да проповеда незнабошцима. 961. су они побили све његове сапутнике, а он је једва успео да побегне. Потом је постао игуман Вајсенбурга, а 968. је постао архиепископ магдебуршки, са епархијом која је обухватала западне Словене или Сорбе.
Адалберт, 25. јун
+ око 740. Рођен је у Нортумбрији у Енглеској, замонашио се у Ратмелгисију у Ирској и пратио је Св. Вилиброрда као ђакон у Фрисију. Деловао је у околини Егмонта у Холандији, и данас је светац заштитник те области.
Aдалберт, 23. новембар
+ око 1045. Монах у Касорији у Абруцију у Италији. Живео је као пустињак на планини Караманико близу Кјета, где је основао манастир Св. Николе.
Аделхис, 2. јун
+ око 686. Рођен у Ирској, био је ученик Св. Фурсе и проповедао је у области Араса и Лаона на северу Француске. Основао је мали манастир у шуми у Пикардији, и око кога је настало село Сен Алжис.
Адeлхис, 7. октобар
Рођен око 850. Епископ Новаре у Италији између 830. и 850. Сахрањен је у цркви Светог Гауденција.
Aдалгот, 26. октобар
+ 1031. Монах у Ајнзенделну, а од 1012. опат Дисентиса. Оба манастира су у Швајцарској.
Адалсинда, 3. мај
Око 680. Сестра Св. Валдалена, оснивача манастира Безе у Француској. Постала је игуманија самостана близу Безеа.
Адалсинда, 25. децембар
Око 715. Једна од ћерки Св. Адалбалда и Риктруде, замонашила се у Амеј-ле-Маршијену близу Араса у Француској, где је игуманија била њена сестра, Св. Јевсивија.
Адаман, 31. јануар
+ око 680. Рођен у Ирској, постао је монах у Колдингхаму који је данас у Шкотској.
Адамнан (Адам, Евнан), 23. септембар
Око 625-704. Рођен је у Ирској, постао је игуман Јоне у Шкотској 679. Написао је житије Св. Колумбе.
Аделгрин (Адалгрин, Алдегрин), 4. јун
+ 939. Племић који је постао монах близи Клинија у Француској.
Адела, 24. децембар
+ око 730. Ћерка Дагоберта II, франачког крања. У свом удовиштву је основала манастир Пфалцел близу Трира у Немачкој, где је била и игуманија.
Аделаида, 5. фербруар
+ око 1015. Игуманија Вилича близу Бона у Немачкој и Наше Госпе од Капитола у Келну. Оба манастира је основао њен отац.
Аделаида, 16. децембар
Око 930-999. Ћерка краља Бургундије у Француској, удала зе за Лотara II Италијанског. Њу је од његове суровости после његове смрти спасао Ото Велики оженивши је. Пошто је поново постала удовица, њу су злостављали њен син и снајка. Под старо доба постала је регент царства. Крајем живота се замонашила.
Аделинда, 28. август
+ око 930. Као удовица је основала манастир Бухау на Федерзију у Вуртембургу у Немачкој. Тамо се замонашила и вероватно постала игуманија.
Аделога (Хаделога), 2. фебруар
+ око 745. Принцеза која је постала прва игуманија Кицингена у Немачкој.
Аделф, 29. август
5. век. Рани епископа Меца у Француској.
No comments:
Post a Comment