Гром и пакао: Kaко написати теолошки текст и начинити га паклом за превођење?

by B. Teodosijevitzch

Ово дело посевећујем Сари Коукли, јер ме је научила како да мрзим...

Људи данас много воле теолошке текстове. Тиме се афирмишу у научној заједници, и изнова нам показују како је топла вода која капље кроз рупу на саксији вечито нова и забавна тема. Овде ћу вам дати као преводилац са мало искуства али доста истањених живаца како да 1) напишете теолошки текст 2) изазовете суицидалне и/ли хомицидалне помисли код преводиоца вашег чланка.

ИМЕ АУТОРА

Битно је да је ваше име неразумљиво, неизговориво или просто чудно широј публици, а посебно преводиоцу. Тим боље ако ваше име припада једној језикој групи а презиме другој (типа, Joshua Tројицки). Тако ћете преводиоца оставити у вечитом збуну како да транскрибује ваше име, а читатеље оставити у тајанственој загонетци вашег порекла.

НАСЛОВ

Наслов је врло битан за ваш теолошки текст. Он служи да привуче пажњу читаоца и да му каже о чему се ради о вашем само-вама-вољеном раду. Систем бирања наслов је тројичан и своди се на следећу формулу

Наслов = Бомбастична синтагма из Св. Писма + двотачка + кратки опис дела.

У нашој једначини: бомбастична синтагма је креативни део који служи да привуче пажњу вашег читатеља, двотачка је везник а кратки опис дела је правна предострожност да ваши читатељи не могу да врате књигу када установе да је крајње досадна (принцип ,,па пише вам, шта сте очекивали?''). Доле ћу навести четири примера примењене формуле:

• Логос постаде телом: Антопомолофолошка анализа логоијиа у првој половини 19. столећа
• Нека ми буде по речи твојој: Лексиолошка процена литерарног стила Св. Максима Исповедника по Св. Максиму Исповеднику
• Из славе у славу: Симонија као status quo међу плебсом касног римског друштва
• Извор воде живе: Утицај растуће хришћанске Цркве на архитектуру аквадукта у западном римском царству

СТИЛ ПИСАЊА

Врло је битно да ваш стил буде што што неразумљивији. Ово постижете лошом граматиком, недореченим мислима, легионом садржјаних слојева у реченици и стављањем тачке када тачки време није. Преводилац тако никада неће знати да ли је добро превео, а читатељима ћете деловати интелигентно зато што не могу да разумеју шта сте ви хтели да кажете. Али то је у реду. Ни  ви не знате шта сте хтели да кажете.

ШТАМПА

Морате заштити ваш драгоцени рад од злих неовлашћених преводиоца. То можете учинити на два начина. Штампану књигу ћете заштитити таквим преломом да се ваша књига затвара сама од себе, тако да ће несуђени преводилац-пират морати на њој да држи барем два тега како се ваше чедо не би затварало. Ако је којим случајем дошао до pdf фајла, закључајте га тако да не може да се копира. Иако ћете тиме на себе изазвати бујцу проклетства које не може да вам донесе ни црна миса, ваш мили рад ће тиме постати толико недостижнији.

ФУСНОТЕ

Фусноте су практичан алат који вам омогућава да у вашем раду не кажете ништа ново. Благодети фуснота су небројене, и издвајам следеће: ваш чланак или ваша књига делује дужа него што заправо јесте, преводиоци луде због њих, вашим обожаватељима и противницима делујете начитани. Најбољи начин да ваше фусноте буду што теже за преписку/превођење а импресивније за гледање (не читање: нико их не чита) представљају следећа правила:

• Користите их много! Што више то боље! До десет по страни, нећете погрешити.
• Слободно измислите понеку, ако сте у шкрипцу са ауторима или делима.
• Насумично убацујте фусноте у италик, као и мењајте language, јер ћете by doing so terati nesrećnog преводioca da malo šizне.
• Када смо већ код ленгуџа, обавезно користите симболе за језике за које можете сигурни да их преводилац не зна. Популарни избори су немачки и француски карактери (ä, Ä, Ö, dsch, é, ù и сл.). Посебан бонус добијате ако користите исландски (Þ, Æ) или нпр. следеће симболе, шта год значили: §, ╬.
• Учините фонт фуснота што ситнијим. Није ваша диоптрија у питању.
• Остављајте стране писце у оригиналном језику, за њихове падежне облике ће бринути неко други.
• Користите латинске изразе типа ibid, infra, supra и сл. Тако опет делујете начитано, иако користите потпуно бесмислене узречице научног светог предања.

Да бисмо вам илустровали како све то треба да изгледа, ево примера три фусноте:

Бог(1) је(2) добар(3).

1 - O Богу, види Bible (збирка есеја различитих аутора, многа издања, page 1, chapter 1, фуснота 1.

2 - О презенту глаглола to be, види Мilka Dschanich, Ædùlm ùt MÖRT, eds, prg, rng, lala.

3 - Види Διονύσιος ο Αρεοπαγίτης, συνέχεαν με μεταγενέστερους Χριστιανούς με το ίδιο όνομα, όπως ο πρώτος επίσκοπος. Oвде сам користио Αθήνα, ο οποίος као личну именицу. О томе, више видите §2 supra

Натраг на главну страну