Верујем у једнога Мамона (или зашто ће наша Црква умрети)

Верујем у Мамона, свезлог и свеприсутног, јер њих је много, доноситеља новца и луксуза, и лагодног живота и саблазни.

И у постојање једног Изгонитеља демона, сведоброг, Сина Божијег, Бога истинитог од Бога истинитог,

Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао на земљу да разори дела ђавоља и да изгна похлепу из срдаца људских,

Који је ради нас људи и ради нашега спасења а због похлепе људске распет био и погребен,

И Који је васкрсао у трећи дан по Писму, из гроба који му је бестеретно дат,

И Који је сада закључан у дарохранилици, остављен Сам на часној трпези, заробљен у олтару, сакривен застором, омеђен дверима, оивичен степеницама, и чију благодат заклањају недостојни свештенослужитељи;

Који ће опет доћи да суди живима и мртвима; а да ли ће онда наћи веру на земљи?

У још једна бесмислена, скупа, бахата и луксузна кола;

Верујем у колико дате,

Али обично дају 5000. Амин.

Једном мом пријатељу је недавно умро отац. 

Када људи изгубе неког свог најмилијег, углавном им бирократија само досипа со на рану. Овај мој пријатељ је, без куповине неке међе за гроб, до сада дао 900 евра на све нужне трошкове. Дошао је ред и да свештеник коначно опоје покојника. Свештеник, иначе добар свештеник, је са извесном дозом непријатности, рекао мом пријатељу да треба да плати црквену таксу у висини од 8500 динара (барјаци додатних 500).

Пријатељ разуме да свештеник мора да дође до гробља, да свештеник има своје потребе и да мора да се да извесна накнада. Али онда он поставља врло логично и смислено питање:

Зашто организација која не плаћа порез уопште има таксе?

И у овом простом питању се види зашто је Српска Црква (само за њу могу да говорим, за остале нисам тако непосредно упућен) осуђена на самоубиство.

Зашто је Црква привилегована на остале организације па не плаћа порез?

Зашто је Црква привилегована па прима новац из буџета?

И ту се крије сва наша трагедија.

Ми можемо да кажемо да је о. Гаврило Потер изоловани случај када је благосиљао Шкорпионе. Ми можемо да кажемо да је о. Бранислав изоловани случај када је убио човека шипком јер је мислио да је овај надрогиран. И све то можемо да назовемо појединачним случајевима који се крше са Јеванђељем.

Али наплатити нечију смрт, и то крваво, и то још назвати таксом - то је системски проблем, не више појединачни, који се крши са Јеванђељем. И онда ће наша Црква да у својим књижицама да каже како су католици много грешили што су наплаћивали индулгенције, а онда поступити истоветно ако имате ту несрећу да нисте Енох па да се спонатно вазнесете на небо не окусивши смрт.
Наплатити нечију смрт је гнусно, демонски, просто - зло. Када то ради држава, и могу да разумем. Држава је нужно зло. Када то ради Црква, то више није Црква, то је само привид Цркве, фатаморгана, илузија, вавилонска блудница, 

Има ту један такође проблем који се данас гурка испод ћилима простим ,,не смемо да судимо,'' а то је луксузни живот црквених великодостојника.

Кукавица сам да то урадим, и срамим се тога, али ако би ико све ово поразбијао мацолом, тај би се великим назвао у Царству небеском

Погледајте ово. Па ово је својеврсни вернички абортус, ово је аутогол мисији Цркве, ово је геноцид за целу једну генерацију верника. Па ђаво ово не би могао да смисли да ослободи свог муслиманског колегу из чаробне лампе а овај му се понуди да му испуни жељу. Због овога ја динара не остављам у касе цркава чије свештенике не познајем лично и када нисам итекако добро упућен у финансијска кретања неког храма - и вас све позивам на исто. 

Да ми је ова памет а Диоклецијаново тело и злоба, ја бих хришћанство одмах прогласио за државну веру (ко ће да чека Теодосија?), новчано даривао епископе (по принципу дилера који деци даје све скупље и све мање дозе наркотика да их навуче), Цркву ослободио пореза, сликао се са њима у свакој прилици, прогласио Цркву националном и само гледао како воћка труне. Нерону и Диоклецијану се стварно треба одати признање да су, колико год да су били крволоци, макар чистили Цркву од лицемерја, од морона, од кретена, од тих Мамонових архијереја. 

Бонус: Кратак водич за друштвено лечење хришћанства од лицемерја!

1. Крај вас пролази тас на Светој Литургији. 1) Знате где новац иде и то је за издржавање добрих свештеника, одржавање цркве и чињење добрих дела, дајте новац. 2) Не знате где новац иде: не дајте новац. Одредите просто суму коју бисте дали за прилог и просто је уплатите некоме кога знате а има финансијске проблеме. Ако такву особу не познајете, ви сте богаташ који је у дебелом проблему и који ће ући у Царство ако и камила прође кроз иглене уши.

2. Свештеник од вас тражи неку лудачку суму за свету тајну или обред. Одбијте да му је платите (Дидахи: он и није прави свештеник). Најурите га из дома, пријавите епископу.

3. Свештеник тражи од вас да платите црквену таксу. Реците да одбијате да платите нешто што и сама Црква не плаћа. Немојте најурити свештеника из дома, то је системски проблем организације. 

4. Свештеник почиње емотивно и духовно да вас условљава зато што нећете да му платите гломазну суму (неће вам крстити дете, опојати покојника итд.). Опсујте га и најурите из дома. Контактирајте друге свештенике из његовог храма и објасните ситуацију. Контактирајте епископа. Будите тужибаба - свештеници то не воле и тога се боје.

5. Све ове проблеме имате са архијерејем. Не бојите се; и Христос је.

Запамтите: ваше неплаћање није нужно симптом вашег стипсарења, али тражење великих сума сигурно јесте симптом изузетно болесног духовног стања. Не будите клицоноша, будите немилосрдни лекар који ампутира руку да спасе тело.

Чините тако, и спашћете хришћанство од лицемерја, душу од вечне смрти а похлепне свештенике и владике од њих самих. Амин. 

И да, у нашем контексту, ово се односи на нашу јадну Цркву, Цркву са много бора и много мана, неславну Цркву, која се само још благодаћу Божијом држи:

И послије овога видјех другога анђела гдје силази с неба, који имаше власт велику; и земља се засија од славе његове. И повика снажним гласом, говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и постаде станиште демонима и тамница свакоме духу нечистоме, и тамница свију птица нечистих и мрских; јер се жестоким вином блуда њезина напојише сви народи; И цареви земаљски блудничише с њом и трговци земаљски обогатише се од силне страсти њезине. И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да не саучествујете у гријесима њезиним, и да вас не снађу зла њезина. Јер гријеси њезини достигоше до неба, и Бог се опомену неправде њезине. Узвратите јој као што је она вама узвратила, и удвојте јој двоструко по дјелима њезиним; у чашу коју је она наточила, наточите јој два пута онолико. Колико је она себе славила и наслађивала се, толико јој дајте муке и жалости; јер у срцу својему говори: Сједим као царица, и удовица нисам, и жалости нећу видјети. Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт и жалост и глад, и биће сажежена огњем; јер је силан Господ Бог који јој суди. И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који блудничише и пироваше с њом када виде дим од пожара њезина, стојећи издалека због страха од мучења њезина, и говорећи: Авај, авај, граде велики Вавилоне, граде моћни, како у једном часу дође суд твој! И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; Товаре злата и сребра и драгога камена и бисера и платна и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета и свакојаког посуђа од слоноваче и свакојаких посуда од најскупљега дрвета, мједи и гвожђа и мермера, и цимета и балсама и тамјана и мириса и ливана, и вина и уља, и бијела брашна и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и тијела и душа људских, и воће које жели душа твоја удаљи се од тебе, и све масно и сјајно отиде од тебе, и никад га више наћи нећеш, трговци ових ствари, који се обогатише од ње, стаће издалека због страха од мучења њезина плачући и јаучући, и говорећи: Авај, авај, граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет и накићени златом и драгим камењем и бисером, јер у једном часу пропаде толико богатство!

Натраг на главну страну