Хришћанство у ,,Људима Њујорка''

На фејсбук страници "Humans of New York" се налази збирка прича разних Њујорчана и посетилаца Њујорка. Приче су смешне, тужне, трагичне, пуне вере и очаја.

,,Једног дана нам је на врата дошао бескућних, наизглед луд, и баш смо се спремали да му залупимо врата, али моја мајка га је видела и викнула: ,Еј Јуџине!' Онда се растрчала по кухињи, скупљајући свакакву храну у пластичне посуде. Дала му је храну, и пошто је он отишао, ми смо питали моју маму зашто му је дала толико хране. Она нам је рекла: ,Никада не можеш да знаш како ће Исус да изгледа када се појави!' Она је то стално говорила, то је за њу просто била духовна ствар. И знаш ли шта се онда десило? Два месеца касније, тај исти човек се појавио на нашем прагу, чист и обријан, у оделу. Код себе је имао коверту пуну новца, намењену мојој мајци. Каже он: ,Г-ђа Роса је увек веровала у мене!' Никада то нећу заборавити! Звао се Јуџин.''

Натраг на главну страну

Дан у животу Св. Јована Златоустог

Живимо у свету који се мења. Свугде наоколо су живот, смрт, прошлост, старост, прелажење из једног стања у други. Људи постају оно што су били њихови родитељи, деца расту у младеж а онда у одрасле, старији људи се упокојавају и над свима се немилосрдно нагиње авет смрти. Овако је било од постанка света. Али наш начин живота све више наглашава ове промене и одступања, до те мере да нас са времена на време, ако су наша срца осетрљива, овај луди плес недоследности тешко притиска; он пробија нашу бесмртну душу и баца сенку непостојања на вечно темеље наше душе.

Замислимо радни дан у свету Светог Јована Златосутог, који је написао више књига него што су то могла десеторица, и који је написао таква тумачења да би нам требала цела вечност да их појмимо. Замислимо свет без иједне механичке буке, без кола, сијалица, где сија само мало кандило кроз ноћну тмину, изнад огромног Светог Писма састављеног од овчије коже, или замислимо копита коња како лако ударају о калдрму. Свет без телевизије, интернета, мобилних телефона или фејсбука; свет без возова или аутомобилских сирена; свет где се шкрипа аутоматизованог материјала никада не чује. То је бежични свет - то јест, без мрежа - без звоњаве, без електричног осветљења, али испуњен благодаћу, зујањем пчела и сјајем звезда. То је свет без авиона на небу, али испуњен птицама.

Дан започиње рано али без будилника, само кукурикањем петлова. То је свет са Светом Литургијом и незбрзаним, умирујућим појањем, без микрофона или звучника већ само са гласом из људских груди, испуњених јаким, преузвишеним певањем. После небесног причешћа Телом и Крвљу Христовом, неколико хиљада гладних људи се окупља око цркве и без журбе се послужује великодушном милостињом кроз порповеди овог великог Антиохијца.

Дан се онда наставља кроз изучавање књига, дугим периодима писања, тумачења, писама упућених далеким угловима царства која се шаљу данас а добијају кроз годину дана, разговори са свештеницима епархије, дуге, дуге молитве, читања дневног круга богослужења, молитвена правила, ноћно читање уз светлост уљанице и коначно сан на клупи или дрвеним даскама.

Тих дана људи нису живели у одвојеним собама. Постојала је само једна велика соба за све која је служила као гостионица, трпезарија, кухиња и спаваћа соба, тако да су сви све братски делили, од зделе хране до плакања деце усред ноћи. Монах је, ипак, имао засебну келију испуњену светлошћу молитве и смирења.

Колика разлика од садашњег света, света заваривача, пнеуматског чекића, моторне тестере, точкова возова, упаљених мотора, света пуног механичке буке али тихог за вапаје покајања.

Оригинални текст: http://www.pravoslavie.ru/english/66157.htm

Натраг на главну страну

Mи ништа не знамо

Када мало погледамо све проблеме које море данашњег човека, можемо да закључимо да ми, због огромног прилива информација, заправо - ништа не знамо.

И познаћете Истину, и Истина ће вас ослободити.

Ми не знамо да ли Европска Унија организује протесте у Украјни и(ли) да ли Русија организује пуцњаву по демострантима.
Ми не знамо да ли има афлатоксина у млеку или цијанида у ужичкој води.
Ми не знамо да ли је наш Главни Политичар тајни агент, да нису можда сви политичари тајни агенти или можда чак нико од њих; не знамо ко је ту ради фотеље а ко ради добробита народа.
Mи не знамо шта се десило са новцем намењеним Тијани Огњеновић.
Ми не знамо да ли су климатске промене природне осцилације или изазване загађењем.
Ми не знамо заправо које вакцине ваљају, које не ваљају, иза којих се крију неки тамни интереси.
Ми не знамо да ли неко контролише урагане и земљотресе, или да ли неко посипа народ отровним супстанцама из авиона.
Ми не знамо шта једемо, шта се у тој храни налази или ко је у њу ,,то'' ставио; и ако је узгајамо сами, ми не знамо шта се налази у тој земљи, у тој води којом заливамо биљке или у том ваздуху који удишемо.

На крају крајева, ми стварно ништа не знамо, и сви наши проблеми данашњице потичу од незнања и индивидуализма. Индивидуализам се и да решити, а незнање никако.

На крају крајева, сви се само приклонимо оном ставу који нам звучи ,,логичнији'' иако махом немамо довољно непосредних информација да га поткрепимо, већ само лични дојам и нека ,,саопштења''. И колико год да смо убеђени у наш став, увек је неко подједнако убеђен у свој, сасвим супротан. И на крају, све се сведе на слагање да се не сложимо. Барем док не опали пушка.

Не знаш ти ништа, Роде Људски. Уби нас лаж и отац лажи. 

Натраг на главну страну

Чудо Светог Фрање Асишког

Један мој пријатељ ми је послао писмо на француском, у коме га жена из Алзаса моли да јој пошаље нешто о Руској Православној Цркви: неки молитвеник или нешто слично. Он јој је послао то што је тражила и све се завршило на томе.

После сам био у Алзасу у Француској и посетио сам ту жену да бисмо се упознали, али је баш тада била ван града. Срео сам њену свекрву, страију жену украшену хришћанским врлинама и чистог срца.

Она ми је испирчала следећу причу. Њихова породица је древног племићког алзашког порекла, протестантске вере. Мора се напоменути да је у алзашкој регији становништво подељено: пола су протестанти, пола су католици. У једном месту чак деле цркву, и наизменично тамо служе службе. У цркви се налази католички олтар са киповима и осталим неопходним богослужбеним предметима, али када протестанти служе, они преко олтара навуку завесу и испред ње поставе свој сто око кога се моле.

Недавно, међу алзашким протестантима је настао покрет који је благонаклоно гледао на молитву светитељима. То се десило пошто је до њих дошла књига од Сабатијеа где он описује житије католичког светитеља Фрање Асишког. Пошто је и сам био протестант, Сабатије је био под утиском житија праведника пошто је посетио Асизи. Породица мог пријатеља је такође била под утицајем књиге. Иако су остали протестанти, осећали су незадовољство. Они су желели да се моле светитељима и да учествују у сакраментима. Када их је њихов пастор подучавао, они су га замолили да не навлачи завесу код католичког олтара, тако да могу да барем виде кипове свеитх. Они су се намерачили да нађу истиниту Цркву.

И тако се зби да је једна девојка, болесна, седела у башти и читала житије Фрање Асишког. Башта је била сва у цвату, у сеоској тешини. Док је читала, пала је у лаки сан. ,,Не знам како се то десило,'' причала је после. ,,Сам Фрања ми се приближио, заједно за погрбљеним старијим човеком, некаквим светлим патријархом. Био је сав у белом. Уплашила сам се. Али Фрања ми се приближио и рекао: ,,Кћери моја! Ти трагаш за истинитом Црквом, и она је тамо где је и он. Она све држи али не тражи ни од кога да њу придржава!'' ''

,,Старац у белом је ћутао и само се смешкао, одобравајући шта Фрања прича.'' Виђење је престало. Пробудила се. Из неког разлога помисао јој је рекла: ,,Ово је некако повезано са Руском Црквом.'' Мир јој се уселио у душу.

После тога је она мом пријатељу написала писмо које помињем на почетку приче. Два месеца касније сам их посетио, и овог пута ми је она допунила причу. Они су унајмили руског радника. Желећи да зна да ли се удобно удомио, домаћица је ушла у његову собу и видела икону у ћошку, на зиду, и одмах је препознала истог оног старца кога је видела са Фрањом. Збуњена и уплашена, она је питала: ,,Ко је овај старац?'' ,,То је Свети Серафим, наш православни светац,'' одговорио је радник. И онда је тек схватила значење речи Светог Фрање да се истина налази у Православној Цркви.

Натраг на главну страну

Teжина једне Литургије

Jeдног дана, пре много година, један шумар је разговарао са месаром када је у месару ушла старија госпођа. Месар је прекинуо разговор да би питао старију жену шта јој треба. Она је дошла да испроси мало меса јер није имала новца.

Шумара је забавила ова жена па је питао месара: ,,Само мало меса, али колико ћеш јој дати?''

,,Жао ми јер јер немам новца, али поменућу те на Литургији,'' рекла је жена месару. И месар и шумар су били равнодушни према вери па су одмах почели да се подсмевају женином предлогу.

,,Добро,'' рече месар, ,,ти иди и помени ме на литургији, и када ми се вратиш, даћу ти онолико меса колико вреди једна литургија.''

Жена је отишла из продавнице и вратила се касније. Пришла је пулту и месар је рекао: ,,Добро, 'ајде да видимо.''

Жена је извукла папирић на коме је писало: ,,Помени Господе слугу свога тог-и-тог.'' Месар је ставио папирић на један тас ваге док је на други ставио кошчицу. Вага је претегнула на страну папира. Онда је ставио месо наместо кости, али је папирић и даље био тежи.

Оба мушкарца су се постидела своје хуле, али су наставила са својом игром. Ставили су велики комад меса на вагу, али тас је и даље претезао на страну папирића. Месар се толико запрепастио да се одмах обратио и обећао да ће жени дати све месо са другог таса. 

Шумар се убрзо замонашио у манастиру где се Литургија свакодневно служи.

Натраг на главну страну

Црква и хомосексуализам

Meсто дешавања: велики састанак вероучитеља свих вероисповести. Присутан је и постарији епископ. Прва тачка дискусије: бежање са часова. Током дискусије, епископ заспи. 
Наставља се дебата о оценама, о односу државе према веронауци и коначно тема се окрене на хомосекуализам. Владика се прене:
,,Ја мислим да то није толико страшно. Па и у моје време се то радило. Сви смо то радили. А ко каже да то није радио, тај лаже. И ја сам то радио...
...
...бежао са часова.''

Натраг на главну страну

Богојављенска вода

„И дај јој благодат искупљења, благослов Јордана; учини је извором нетрулежности, даром освећења, отпуштањем грехова, исцељењем недуга, погибијом демона, неприступачном непријатељским силама, испуњеном анђелском моћи: да свима који је користе и испијају од ње она буде на очишћење душе и тела, исцељење страсти, освећење домова, и за сваку намеру која је целисходна...“

Натраг на главну страну