Хришћанство у ,,Људима Њујорка''

На фејсбук страници "Humans of New York" се налази збирка прича разних Њујорчана и посетилаца Њујорка. Приче су смешне, тужне, трагичне, пуне вере и очаја.

,,Једног дана нам је на врата дошао бескућних, наизглед луд, и баш смо се спремали да му залупимо врата, али моја мајка га је видела и викнула: ,Еј Јуџине!' Онда се растрчала по кухињи, скупљајући свакакву храну у пластичне посуде. Дала му је храну, и пошто је он отишао, ми смо питали моју маму зашто му је дала толико хране. Она нам је рекла: ,Никада не можеш да знаш како ће Исус да изгледа када се појави!' Она је то стално говорила, то је за њу просто била духовна ствар. И знаш ли шта се онда десило? Два месеца касније, тај исти човек се појавио на нашем прагу, чист и обријан, у оделу. Код себе је имао коверту пуну новца, намењену мојој мајци. Каже он: ,Г-ђа Роса је увек веровала у мене!' Никада то нећу заборавити! Звао се Јуџин.''

Натраг на главну страну

Не знајући примише анђеле

Јеромонах Трифун и протојереј Василије

Док сам седео у кафићу са мојим пријатељем, протојерејом Василијем Родосом, пијући шољу кафе уз покоји залогај, приметили смо како је иза мене стао бескућник. Човек се загледао у нашу храну, тако да га је отац Василије питао да ли је гладан. Он је одговорио са ентузијастичним ,,да'', и када га је отац питао шта би волео да једе, он је рекао ,,јаја и кобасице''. Отац Василије му је рекао да ту нису имали такав доручак, али му је дао десет долара да купи негде другде.

Док се одигравао овај разговор са бескућником, други човек, од око тридесет година, је стајао близу, слушајући сваку реч. Када је бескућник отишао, младић нам је пришао и суочио нас са питањем: ,,Како можете да дате новац наркоману? Не чините му добро тиме што му дајете новац. Нисте ли ви људи Божији?''

Рекао сам му да није наш посао да било коме судимо, на шта је он одговорио, непријатељски, ,,да ће он само са тим новцем купити дрогу. Нисте баш промоћурни!'' Рекао сам му да сам и раније радио са бескућницима, и да је човек био гладан и да му је требала наша помоћ. Човек је само рекао ,,Здраво!'' и презриво отшетао. 

Жена која је седела за оближњим столом нам је добацила, ,,Добар одговор!'' Онда је пришла нашем столу, клекла поред мене, и са сузама у очима се представила као социјални радник, рекавши да тренутно пролази кроз тешку ситуацију, и да јој је случај који се управо одиграо пред њом доста помогао. 

Онда сам овој жени испричао причу о томе како сам једном шетао са старим епископом Руске Цркве, и како смо уочили прљавог бескућника како иде према нама. Коса овог човека је била улепљана, са дугогодишњим слојевима прљавштине, и носио је одрпану одећу. Ципеле му нису имале ђонове, тако да сте сваким кораком могли да му видите табане. Инстиктивно сам епископа зграбио за лакат и покушао сам са њим да пређем улицу. Епископ је питао зашто, и ја сам рекао: ,,Гледајте, ка нама иде чудак''. Епископ је рекао да нећемо прећи улицу већ ћемо да наставимо напред. 

Када смо било одмах испред човека, епископ је застао, узео за руку пљавог човека и ставио у њу новчаницу од двадесет долара, покривајући новчаницу са чудаковом другом руком. У том тренутку нас је човек погледао у очи, без да је ишта рекао. У том погледу сам видео најплавље, најчистије очи које сам икада видео. То нису биле очи бескућника, нити очи лудака, већ очи испуњене мудрошћу и светошћу.  

Док смо одлазили, споменуо сам човекове очи, на шта је епископ одговорио: ,,Управо смо не знајући сусрели анђела, и били смо пред пробом'', цитирајући речи Светог Писма: ,,Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле'' (Јев. 13:2). 

Пошто је социјална радница отишла, човек који је седео близу је рекао: ,,То је прелепа прича, расплакали сте моју жену.'' Тај пар је све време слушао шта се прича. 

Тренутак касније, младић који нас је испрва тако строго осудио се вратио. Пришао нам је, затражио опроштај што нас је осудио и рекао да је управо видео бескућника како купује воће и јогурт са новцем који смо му дали. Устао сам, загрлио га, и онда смо се растали.

Са љубављу, 
отац Трифун

Оригинал: http://www.morningoffering.blogspot.com/2013/07/angels-unawares-abbot-tryphon-and.html 

Натраг на главну страну

Почетнички водич за милостињу

Тематика помоћи ближњима најподобнија изазивању невиђеног стреса, а и најпогоднија за злоупотребе. Ипак, Јеванђеље и Апостоли нам дају лаке смернице на који начин можемо да помажемо ближњима.

• ,,Када учинисте једном од ове моје најмање браће, Мени учинисте.'' Као хришћани, ми не смемо губити из вида да ми не помажемо потребитима као неким празним индивидуама. Ми у њима треба да видимо Христа, а то значи - видети их у лице, препознати у њима личности, скинути копрену са ,,анонимног примаоца помоћи.'' Енглези имају израз ,,хладно као милосрђе,'' који управо потиче од разноразних хуманитарних организација које делују ка ,,анонимним примаоцима помоћи'' преко ,,пројеката.'' Хуманитарне организације треба помагати (ако ишта, боље су организоване а и преко њих помоћ може допрети људима који би нам иначе били недоступни), али, како каже Шмеман, треба да се скоцентришемо на људе који су нам непосредно доступни. Не знате ниједан такав случај? Ваш парохијски свештеник сигурно зна.
• ,,Огладнех... дадосте ми да једем, ожеднех, напојсте ме.'' Наша помоћ ближњима би најбоље требала да се састоји у натури. Разлог за то је једноставан: новчана помоћ се лако злоупотреби. Под овим не мора нужно да се подразумева куповина цигарета, дрога или алкохола (мада ни то није искључено), већ и ненаменска употреба средстава која су била намењена за тачно одређену сврху. Један пар је требао да оде у извесни град на лечење. Тражили су новац за аутобуску карту, који су по том основу исти и добили. Новац је употребљен за нешто што је тај пар сматрао хитнијим, и тако нису отишли где су требали. Себи су, такорећи, пуцали у ногу. Поново су тражили новац за исту ствар, која им је одбијена.
• ,,Сиромахе ћете имати са собом свагда.'' Ово није само Христово оправдање жене која му је полила ноге скупоценим уљем, ово је уједно и Његово пророчанство. Колико год нам то ужасно звучало, сиромаштво никада неће бити искорењено. Хришћани би понајмање требало да се надају да ће у кнежевини кнеза овога света стварно, трајно и истински да реше тешке социјалне проблеме. Иако би наравно било идеално да трајно решимо нечије проблеме, неретко (скоро редовно) то неће бити случај. Флоскула ,,Нисмо ми социјална установа'' можда често звучи као оправдање немилосрдности, али и она има своје место. Дешава се често да особе којима је потребна помоћ потребују неке редовне трошкове која једна особа сама тешко може да покрије (ту често спадају лекови и кирија). Помоћ код ових издатака ће неминовно створити ишчекивање помоћи приликом следеће наплате. Иако је тешко рећи не, понекада се и то мора учинити. Тиме ћете себе поштедети губитка све ликвидне имовине, а другу особу лажне наде да увек може да рачуна на вас када дође време исплате.
• ,,Aко неко неће да ради, нека и не једе.'' Потребитима треба помагати само докле су они вољни да сами себи помогну. Ако они то не желе, не треба им помагати из простог разлога што њихова невоља има корена у лењости а не у објективним околностима. Овде не треба имати само у виду конкретан рад, него и избегавање сарадње са социјалним установама које су у принципу кадрије да се баве дугорочнијим питањима. Зато је, између осталог, сарадња лице-у-лице тако битна - сазнаћете да ли је у питању истински невољник или безочна пијавица. У Гроцкој је дошао човек свештенику у порту да моли за помоћ. Свештеник му је одговорио: ,,Добро - ево, баш смо сада требали да очистимо црквено двориште. Помози нам, и исплатићу ти ту и ту своту новца.'' Ту је следио запрепашћујуће искрени одговор: ,,Пих, да сам ја хтео да радим, радио бих, не бих долазио овде!'' Такође постоји случај жене (самохране мајке) којој је био понуђен поприлично једноставан посао (да повремено очисти цркву, са тиме да у цркву може да дође када год пожели, заједно са децом) као и могућност да се контактира извесна добротоворна организација. Она понуду посла ниједном није поменула, али се зато сваки пут приликом сусрета са црквењаком интересовала за бесплатну помоћ. Неки мали тест-послић није тешко организовати: чишћење неке јавне површине, ношење ствари са једног места на друго и тако даље. 

Натраг на главну страну