Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима: ,,Ваша Светости, да ли је Ваш Бог свемогућ?''
А ја га погледам и кажем: ,,Јесте.''
А он ће даље: ,,А када је Он свемогућ, да ли може да створи камен који не може да подигне?''
Ја га погледам и кажем му: ,,Пријатељу, ја бих те нешто запитао, али да се не наљутиш?''
А он ће: ,,Нећу.''
А ја му опет кажем: ,,Пријатељу, за сваки случај те питам још једном, је ли нећеш да се наљутиш?''
А он
ће мени: ,,Нећу.''
А ја га и по трећи пут запитам: ,,А за сваки случај да те још једном питам да нећеш можда да се наљутиш?''
А он ће мени: ,,Ма нећу да се наљутим!''
И ја му онда кажем: ,,Добро када нећеш да се наљутиш. А реци ти свима нама - да ли ти можеш да будеш паметан?''
А он ћути и
ћути и размишља: ако каже ,,Могу'', значи није паметан; ако каже ,,Не могу,'' значи опет није паметан. И ћути и ћути и на крају каже: ,,Ни једно ни друго, ја већ јесам паметан!''
И ја му кажем: ,,Ето пријатељу, и мој Бог је створио камен који Он не може да подигне!''
А он ме запита са чуђењем: ,,А који је то камен?''
И ја му кажем: ,,Ти си тај камен, не може тебе ни Бог да спасе ако ти нећеш да се спасеш.''