Хришћанство у ,,Људима Њујорка''

На фејсбук страници "Humans of New York" се налази збирка прича разних Њујорчана и посетилаца Њујорка. Приче су смешне, тужне, трагичне, пуне вере и очаја.

,,Једног дана нам је на врата дошао бескућних, наизглед луд, и баш смо се спремали да му залупимо врата, али моја мајка га је видела и викнула: ,Еј Јуџине!' Онда се растрчала по кухињи, скупљајући свакакву храну у пластичне посуде. Дала му је храну, и пошто је он отишао, ми смо питали моју маму зашто му је дала толико хране. Она нам је рекла: ,Никада не можеш да знаш како ће Исус да изгледа када се појави!' Она је то стално говорила, то је за њу просто била духовна ствар. И знаш ли шта се онда десило? Два месеца касније, тај исти човек се појавио на нашем прагу, чист и обријан, у оделу. Код себе је имао коверту пуну новца, намењену мојој мајци. Каже он: ,Г-ђа Роса је увек веровала у мене!' Никада то нећу заборавити! Звао се Јуџин.''

Натраг на главну страну

Житејни бисери: златна одежда милосрђа

Свети преподобни Маркијан, слави се 10. јануара по старом календару

Пошто доврши и изванредно украси цркву свете Анастасије, дође време да се она освети на сам дан свете Мученице, 22. децембра, дан у који је она мученички пострадала за Христа. Освећење изврши сам пресвети патријарх Генадије. Беше присутан и цар са целим сенатом, и много народа. Обавише и литију, јер пренесоше свете мошти мученице Анастасије из мале старе цркве у велику нову цркву Маркијанову. За време литије преподобни Маркијан у фелону иђаше са осталим свештенством испред кола на којима беху свете мошти. Утом му приђе један просјак, просећи милостињу. А он, немајући при себи ништа осим хаљине у којој беше обучен, - јер никада у своме животу није имао две хаљине, - а не желећи да без ичега отпусти бедника, кришом се извуче, нађе скровито место, скиде са себе хаљину, и даде је просјаку. А сам остаде наг, само у фелону, поступивши по речи Господњој: Који иште у тебе, подај му. - И опет се увуче у свој ред међу свештенством, и нико не знађаше шта је учинио. 

И кад дођоше цркви, осветише је, и чесно положише мошти свете мученице Анастасије. Пресвети патријарх нареди и блаженом Маркијану да служи са њим свету литургију. А кад дође време умивања руку, Маркијан се покриваше фелоном својим, осврћући се, да не бе неко приметио да је наг. А присутни ђакони и свештеници, погледајући на њега, видеше на њему под фелоном неку дивну хаљину, као скупоцену порфиру царску, која се сва блисташе у злату. И једни се чуђаху, а други негодоваху, говорећи у себи да свештеник не треба да носи тако раскошну одећу и да литургише. Но ту невидљиву одећу, којом Бог покриваше наготу слуге свога, сви видеше када блажени Маркијан приступи да се причести пречистим и животворним Тајнама. Неки пак од презвитера казаше о томе пресветом Генадију. И рече пресвети: И ја видех то исто што ми ви кажете. 

И после свете литургије позва га патријарх у ђаконик, и поче га корити говорећи: Шта то радиш, брате, гиздајући се преко обичаја раскошном одећом? Зар ти доликује да литургишеш у одећи која приличи цару а не презвитеру? - А он са смирењем припаде ногама његовим, говорећи: "Опрости, Владико, нисам учинио то што ми кажеш. Јер од младости своје нисам навикао да носим лепе и скупоцене хаљине; па зар да се сада у такве облачим?" - Рече му патријарх: "Ми те сви видесмо у царској одећи. Што се тако покриваш?" И нареди му да разгрне фелон. А кад разгрну фелон, видеше тело његово наго, и зачудише се. Патријарх затражи од њега објашњење, и он против воље исприча шта се десило, како Христа ради даде просјаку своју једину хаљину. И сви који то чуше, као и они који на њему испод фелона царску одећу видеше, прославише Бога који такву тајну благодат даје онима који Га љубе.