Исказ захвалности

Исказ захвалности

Једини прави одговор животу – било да се он односи на лоше или добре делове – је захвалност.

Доста сам захвалан  свима онима који су били моји учитељи током мог живота, што свесно, што несвесно.

Нарочито, желео бих да захвалим заједници парохије Пророка Илије у Санта Крузу у Калифорнији, а посебно Кристини Коливас, Др Ноколасу Итсинесу и проф. Рику Отеу. Такође исказујем своју срдачну захвалност о. Јони Пафхаузену и монасима манастира Св. Јована Санфранциског у Мантону у Калифорнији. Такође, желео бих да искажем свој дуг свештенству и народу парохије Св. Николе Мириликијског у Амстердаму због њиховог гостољубља и велике љубави.

На крају, желео бих да се захвалим свима из штампарије Conciliar Press који су ми помогли да завршим ову књигу.

У књизи која следи ја сам покушао да повежем један делић онога што сам научио током више од 30 година које сам провео као свештеник Православне Цркве са оним што сам научио као психотерапеут.

Шта год да је корисно или од помоћи мојим читатељима ове књижице, посвећујем мудрости многих мојих учитеља. Шта год да није, ја радосно прихватам као део мог сопственог палог, људског стања.

Архимандрит Мелетије Вебер

Ум, срце и тајна >>

Садржај

Хлеб и вода, вино и уље

ХЛЕБ И ВОДА,

ВИНО И УЉЕ

Православно-хришћанско

искуство Бога

Архимандрит Мелетије Вебер

  

Садржај

Исказ захвалности

Део I: Живот као тајна

Поглавље 1: Ум,срце и тајна

Нешто очигледно није у реду ● Ум и срце ● Како изгледа распарчавање? ● Чему служи ум ● Садашњи тренутак ● Цена распарчавања ● Срце ● Проналажење исцељења

Поглавље 2: Православље – однос са Богом

Развој односа са Богом ● Однос и идентитет ● Повезивање са Богом као са Личношћу или Силом ● Однос и Пад ● Сусрет човечанства и Божанства ● Божија жеља за односом ● Ликови Божији ● Видови нашег односа са Богом ● Улазак у тајну

Поглавље 3: Одвлачење пажње и молитва

Посредовање ● Молитва у Литургији ● Света Литургија и језик ● На шта треба пазити ● Читање Библије

Поглавље 4: Аскеза – освештани труд

Зашто постимо? ● Како постимо? ● Телесна димензија молитве

Поглавље 5: Освећење времена

Тајна садашњег тренутка ● Освећење времена ● Циклуси времена у службама ● Време у животу Цркве ● Благосиљање садашњег тренутка

Поглавље 6: Света места за свети народ

Ко смо ми у Цркви ● Делови црквене зграде ● Присутност на Литургији

Поглавље 7: Иконе и Оваплоћење

Икона као заштита од јереси ● Иконе као богоносци

Део II: Тајне Цркве

Поглавље 8: Рођење и крштење

Симболизам воде ● Зашто крштавамо? ● Крштењска служба

Поглавље 9: Тајна миропомазања

Означен за Царство ● Једна Тајна у двема

Поглавље 10: Света Литургија и Причешће

Служба Свете Литургије ● Света Литургија и тишина

Поглавље 11: Тајна исповести и праштања

Контекст исповести ● Садржај исповести ● Грех и одговорност ● Исповест као помирење ● Епитимија, канони и казна

Поглавље 12: Тајна јелеоосвећења

Сврха болести

Поглавље 13: Тајна брака

Брак и друштво ● Служба венчања ● Над чим се ваља замислити

Поглавље 14: Света тајна рукополагања

Кандидат за рукополагање ● О клерикализму ● Основа службе ● Ђакон ● Свештеник ● Епископ

Поговор

Натраг на главну страну

Паки и паки и пакао

Срећан вам свима Велики петак, најтужнији хришћански празник.

У цркви Св. Саве се служило опело Христово са почетком у 20 часова. Ја сам позвао мог друга да иде са мном (,,Композитор'') који је, авај, позвао свога друга (,,Атеист'') да иде са нама. Композитор је Атеисту рекао да је опело Христово ,,најдирљивија православна служба'' - технички тачно, а техничка тачност је најгора врста тачности.

После клепала, служба је почела псалмима, на српском. Онда је, авај, почело опело.

После пола сата њакања на црквенословенском, Атеист је изашао.

После опела у ужем смислу, било је итекако српског, али ко ће да чека сат времена да почне да ишта да разуме?

Да ми неко каже да је господин Икс Ипсилонић васкрсао на Новом гробљу, био бих заинтригиран. Да ми неко каже да Атеист поново оде на било које православно богослужење (тј. сморослужење) био бих забезекнут.

E сада, ја не знам ништа о вл. Ареснију који је и начелствовао над опелом. Можда је супер лик, можда има велики лични подвиг, можда лије сузе током молитве, мироточи ван ње, има стигмате и лечи кужне.

Једини утисак који ја имам о вл. Арсенију је да је на моје очи погубљена једна душа.

Али то је све само део ширег проблема.

Пошто је завршен колективни солистички концерт (колективни јер је уз владику било више свештеника и поприлично надарени ђакон, а солистички јер, реално, само су они и могли да разумеју шта су хтели да кажу, ипак су студирали крваво да разумеју шта уопште певају), Композитор је направио одличну процену целокупне ситуације.

Народ може да учествује у богослужењу кроз текст или мелодију. Са обзиром да је текст на црквенословенском, не може преко текстa, а са обзиром да је мелодија ,,тужна'', ни ту не може нешто много да се уради да се неко заинтересује за садржај. 

У једном тренутку (око 5 минута пошто је Атеист изашао) ја сам извукао мобилни и кренуо да читам Јеванђеље. Криво ми је што ме нису ухватиле камере ТВ Храм. Реално, ако већ ни музика ни текст не помажу, једини лек је приватна побожност. Једини проблемчић који ја видим ту је да ја не желим да ми опело Христово буде леп soundtrack за неке тамо моје молитве.

Просечни православни верник, када оде на неко богослужење где је суочен са већом количином црквенословенског, овако види целу службу:

اعتقد الحظرد في كتابه بأن هناك أجناس أخرى سكنت الأرض قبل الإنسان وأن المعر Господи فة البشرية انتقلت للبشر Исусе Христе من أجناس تعيش خارج هذه الأرض ومن وراء هذا العالم، وظن بأنه вјеки вјеков. Амин. اتصل بالكيانات القديمة عن طريق السحر чистаја  وحذر من أنهم قادمون لاسترجاع الأرض من البشر. و أن الكيانات القديمة تعيش في ما وراء هذا العالم грехов  وأنها كانت تريدХристе Боже  الاتصال بالأرض بأي طريقة ممكنه للوصول إليها والسيطرة عليها، وقد استطاعوا أن يتقمصوا شكل الإنسان وأن يعيشوا بين بني البشر وأن يتزوجوا منهم لينشروا نسلهم على هذه الأرض. Господи помилуј, Господи помилуј, Господи помилуј. 

Ја сам Србин. Мој језик је српски. Ја не очекујем да у свакој цркви у којој крочим чујем српски, али ако уђем у цркву у центру Београда у центру Србије, ипак очекујем српски. Ми смо Срби, не Црквенословени. Служба се зове опело Христово, али нешто мислим да треба да се зове опело Ћирилу и Методију, јер реално, изеш сав њихов труд. Људи пред папом одговарали што су нам смишљали писмо, а ми сада разговор са Господом сакривамо мртвим језиком. Да је jeзик ваљао не би ни крепао.

,,Ја сам Божија посебна принцеза''

Натраг на главну страну

Театар апсурда (хришћанство по балкански)

Куд се заветовах Ноју да нећу више потопити земљу...

Kако Тома подрива Цркву

Да Тома није толико инсистирао да се отвори Богородичин гроб, имали бисмо две недеље поста мање годишње.
Свака част, Томо.

Ружна мученица

Мученица: ,,Позз.''

Анђео: ,,Позз.''

Мученица: ,,Извините, је ли ово Царство небеско?''

Анђео: ,,Не, ово је Царство Божије.''

Мученица: ,,Аха.''

Анђео: ,,Царство небеско је између раја и наручја Аврамовог.''

Мученица: ,,Зар није све то исто?''

Анђео: ,,Јесте.''

Мученица: ,,Па могу ли да уђем?''

Анђео: ,,Чек бре, мора да се испоштује процедура.''

Мученица: ,,Каква бре процедура?''

Анђео: ,,Па имате ту више опција. Прва вам је да вам душа спава.''

Мученица: ,,Па како ћу да се молим ако спавам?''

Анђео: ,,Па неш молит'. Али морамо да исопштујемо теологе из 20. века, па смо то убацили ретроактивно.''

Мученица: ,,Дај ми нешто класичније.''

Анђео: ,,Ок, са свесном душом, имате опет више опција. Прво вам је класичан суд душе. Онда имате чистилиште, ту се мало мучиш за исповеђене грехе. И имамо... митарства, али то је само за чланове клуба пет звездица.''

Мученица: ,,Ууу, шта су та митарства?''

Анђео: ,,Па ништа, грехови се тако испитују у фазама, да те не давим са тиме...''

Мученица: ,,Е, ја хоћу баш та митарства да ошацујем.''

Анђео: ,,Враг те однео жено-''

Ђаво: ,,Кога да носим?''

Анђео: ,,Торњај се бре ти, видиш да причам са женом. Елем, батали то, ем што ја морам да те пратим током целог поступка, ем морамо да организујемо четрдесетодневни семинар са целом кохортом демона, ма знаш какав хаос ту испадне, да ти не причам о бирократији, па ти ни не верујеш колико Амазона нестане да би ти се исписали греси на свој тој хартији, а онда редовно демон са митарства за лењост изостане, па га цимај, а онда породица не може баш у четрдесети дан да држи помен, и онда ми морамо да поступак убзравамо или одуговлачимо, а на све то морамо да уништавамо папире како се неко помоли за тебе, ма, пусти то, ајде у чистилиште или на преки суд.''

Мученица: ,,Чекај бре ти мало, каква чистлишта, какви бакрачи, па ја сам мученица, страдала сам мученички!''

Анђео: ,,Колико имаш кила?''

Мученица: ,,... а?''

Анђео: ,,Тј. колико си имала кила?''

Мученица: ,,Па не знам сад, то се дама не пита, али ајде, ниси ни мушко, шта ја знам, 85, што?''

Анђео: ,,Хехе, баш си ми ти нека мученица.''

Мученица: ,,Молим?''

Анђео: ,,А ценим да и ниси баш морала да се бориш против просаца?''

Мученица: ,,... па и нисам...''

Анђео: ,,Види се на кеца. Ти не можеш бити мученица.''

Мученица: ,,Што?''

Анђео: ,,Па видиш шта пише у житијама сваке мученице. ,Беше лепа телом, но још лепша душом.' ,Беше Катарина необичне телесне лепоте.' ,Када она поодрасте, показа се веома лепа лицем, тако да јој по лепоти не беше сличне девојчице у целој земљи тој.' И сада ми реци, да ли ти стварно искрено можеш без по блама да станеш поред Катарине, Варваре и Татјане?

Мученица: ,,... па не...''

Анђео: ,,Како да те зовемо, мученице? Св. Габорија Великоужасна?''

Мученица: ,,Па... у праву си...''

Анђео: ,,Него шта него сам у праву.''

Мученица: ,,Чек бре! Је ли ово митарство за гордост?''

Демон: ,,А добро, извалила си ме. Свака част, иди горе, не задржавај ред.''

Вартоломеј и Магдалена

Вартоломеј: ,,И тако мене, док сам висио на крсту без коже, крену да гађају стрелама! А шта си ти претрпела за Христа?'' 

Магдалена: ,,Па дошла сам до гроба, и питала сам се са Маријама како да гурнемо камен, а онда је неки прељубазни анђео то урадио за нас! E, ми ту тек онда приметимо те неке Римљане-''

Вартоломеј: ,,Охохо, Римљани у житијима никада не слуте на добро! Иии!?''

Магдалена: ,,Е, и ништа, оду они, и ето, мене сада сматрају равном вама, само без оних незгодних цимања, као драња коже, разапињања, или потапања сваког брода на који крочим, као Павле.''

Алојзије и Миодраг (илити и ми Степинца за трку имамо)

Кардинал: ,,Папо! Папо!''
Папа: ,,Да?''
Кардинал: ,,Да канонизујете Алојзија Степинца!''
Папа: ,,Какво је добро учинио да га канонизујем?''
Кадринал: ,,Био је потпуно туњав у светлу најгорих злочина које хришћани могу да почине!''
Папа: ,,Хм.''
Кардинал: ,,И борио се против комунизма!''
Папа: ,,Исусе и Маријо! Па дај ореол одма!''

Негде другде...

Намесник: ,,Папо! Папо!''
Српски владика: ,,Да?''
Намесник: ,,Да канонизујете Миодрага Вукојичића!''
Српски владика: ,,Какво је добро учинио да га канонизујем?''
Намесник: ,,Убијао је жене мацолом!''
Српски владика: ,,Хм.''
Намесник: ,,И борио се против комунизма, четник био!''
Српски владика: ,,Лелеее! Па дај ореол одма!''

Христос и дебели чтец

Учитељу благи, које добро да учиним да смршам?
А он му рече: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако хоћеш смршати држи заповести.
Рече му: Које? А он му рече: Не једи слатко; не једи хлеба; не једи касно;
Ручак подели са пријатељем а вечеру дај непријатељу.
Рече му младић: Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?
Рече му: Ако хоћеш савршено витак да будеш, не једи пошто си сит, па хајде за мном двадесет километара.
А када чу дебели чтец реч, отиде жалостан; јер имађаше много хране у фрижидеру.

Несрећни случај господина Илије (или када вам кажу да не осуђујете владике)

Цар: ,,Господине Илијо, да ли сте ви икада били цар?''
Илија: ,,Не, али...''
Цар ,,А његова зла супруга царица?''
Илија: ,,Не, али није у томе-''
Цар: ,,Не судите, Илијо, побогу!''
Илија: ,,Хм.''
Цар: ,,Свом Ваалу он стоји или пада.''
Илија: ,,Ви мене не схватате...''
Цар: ,,Не схватате ви нас. Колико богова служите?''
Илија: ,,Па Јединоме, Свецу Израиљевом!''
Цар: ,,Наравно. Ми видите служимо мало више богова. И наравно да племство треба да има мало више од сељаштва, па и богова.''
Илија: ,,Како се усуђујете-''
Цар: ,,- да и помислите да морамо да живимо исто? Слажем се. Ево, толико сељака продаваше све своје имање и полагаху нам пред ноге, а ми од свега тога куписмо само овај сафирчић на папучи. 
Језавеља, душо, удаљи се од прозора, уби нас промаја.''

Добар цар и чаробно јаје

Тиберије: ,,Шта имаш да кажеш, жено?''
Мери: ,,Дошла сам да вам проповедам јаје, и то црвено!''
Тиберије: ,,Тако што свет не виде!''
Жрец: ,,Господару, ми, волшебници твоји, можемо учинити веће чудо него што ова прича.''
Тиберије: ,,Ајде.''

И створише јаје са налепницом, на коjoj Твити и Силвестер кажу 'Sretan Uskrs.' 

Мери: ,,Гледај, пресветли господару, ово јаје... Је ли га видиш?''
Тиберије: ,,Видим.''
Мери: ,,Гледај сад... нема лажи, нема преваре... ииии црвено је!''
Тиберије: ,,Јесу А класа?''
Мери: ,,Јесу сад.''
Тиберије: ,,Дај 5.''
Мери: ,,У кратону само по 10.''
Тиберије: ,,Ок, 10.''

Натраг на главну страну

Спот Ђурђевих ступова - Spoilers!

Joш мало и почиње нам велики пост, а по Типику, обавезан састојак пасхалног циклуса представља и нови спот манастира Ђурђеви ступови. Шта ће нам Ступови приредити ове године? Можемо да нагађамо, али доста ствари не морамо. У овом кратком списку вам наводимо све обавезне састојке спота манастира Ђурђеви ступови!

□ Текстописац: Св. владика Николај
□ Снимак манастира из дрона
□ Нека несрећна рима са речју ,,васкрсе"
□ Рима ,,Христа / чиста"
□ Деца и људи у белом
□ Деца како трче преко пољане
□ Коњ
□ Зум на икону Богородице
□ Унтрашњост манастира
□ ,,Радуј(те) се'' х10+
□ Традиционални инструменти
□ Фруле, фруле, фруле
□ Коло
□ Народне ношње
□ Мајица са Ступовима
□ Неко држи икону
□ Снимак Храма Светог Саве, са земља и са дрона
□ Дечији хор
□ Женска солажа
□ Неки текст на поду
□ Погача, жито, фарбана јаја
□ ,,Обновимо себе - подигнимо Ступове!"

Натраг на главну страницу

14 новогодишњих одлука за православне хришћане

Овај чланак је у оригинално написан на енглеском језику; неке од ставки одражавају православни живот у неправославној средини. 

У ово доба године, доста људи мисли шта може да промени набоље. Иако новогодишње одлуке баш и нису одлика православне вере, промена засигурно јесте, и одлука да се променимо набоље на основу времена и периода је ипак део нашег литургијског предања.  Мени делује савршено прикладно да прилагодиммо културолошки обичај новогодишњих одлука како бисмо постали бољи православни хришћани. У сваком случају, ево неколико предлога за православне хришћане који желе да буду бољи у новој години, неколико промена које сваки православни хришћанин може да примени.

(Наравно, све ово треба прилагодити у складу са саветима вашег духовника и парохијског свештеника.)

1. Уозбиљите се што се тиче вашег доласка у цркву (и чешћег доласка)

Иако већина оних који читају ово долазе у цркву макар недељом, истина је да, статистички, само 26% православних хришћана у САД долазе у цркву једном недељно (ова статистика се односи само на људе који се укључени у парохијски живот заједнице, а не свих који су крштени као православци; у том случају би статистика била много гора). To је катастрофални постотак. Ако не долазите у цркву сваке недеље, што не почнете? Иако засигурно постоје добри разлози да се не дође у цркву недељом, тих 74% највероватније нема добре изговоре. Ако нисте озбиљни по питању доласка у цркву недељом, време је да се уозбиљите. У питању је вечни живот, не религијски клуб.

Ако већ долазите у цркву недељом, онда размислите да одете на макар још једну службу током недеље. Већина парохија служи јутрење или вечерње макар једном недељно (обично суботом навече или недељом ујутру). Шта обично радите док се служе ове службе? Ваш свештеник и други парохијани се тамо моле, и то се моле за вас. Зашто им се не придружите? Нећете зажалити.

А када смо код тога... 

2. Долазите у црку на време

Православне бије лош глас да православци увек касне у цркву. А зашто је то тако?

Ми често прихватамо изговор да ми функционишемо по ,,грчком времену" или по ,,сиријском времену,'' али и Грци и Сиријци (и било ко други; убаците овде вашу омиљену националност) некако успеју да се прилагоде да свугде другде стижу на време. Ако можемо да стигнемо на време на посао, на спортски догађај, за биоскоп, код лекара, итд., зашто онда увек каснимо за сусрет са Царем царева?

Постоје дешавања за која није битно да ли дођемо у одређеном тренутку - журке, разне друштвене згоде итд., али црквене службе не спадају у њих. Постоји тачно одређен почетак и тачно одређен крај. Ако закасните, закаснили сте, а ако изађете раније, пропуштате нешто.

Ваш долазак на време казује свету шта ви то сматрате битним. То је оно што је неодвојиво од вас. Ако касните у цркву, то говори вашој сабраћи парохијанима да цркву и не сматрате тако важном. 

То се посебно односи на вашу децу. Будите сигурни да ће да вас имитирају у томе. 

Дођите барем десет минута раније. То ће показати да сте озбиљни. А знате ли шта ће још показати да сте озбиљни?

3. Десетак

Ништа не говори да сте озбиљни као давање 10% свог прихода нечему.

Давање 10% Богу звучи лудо многим људима, али је то заправо сасвим нормално многим хришћанима - чак и генерацијама. Православци у САД нису навикли да давају десетак или чак неки други постотак, углавном зато што су њихови преци давали њиховим црквама просто тако што су плаћали порез. Ствари тако не функционишу било где у православном свету у енглеском говорном подручју. Ваши порези не помажу вашу цркву (сећам се једне цркве где се један парохијанин саблазнио када је сазнао да би електродистрибуција искључила струју ако црква не плати рачун; ко би могао да уради тако нешто црвки!?).

Опет, други парохијани су наследили систем који се заснива на црквеном порезу. Mноги мисле да је давање $500 годишње доста (то је мање од $10/недељно). Али ако у парохији имате 100 породица од којих свака даје $500 годишње, имате годишњи приход од $50.000. Са тиме свештеник не може да се издржава, а камоли да се плаћа цела зграда и њено одржавање. Са друге стране, ако ви не плаћате, ваше неплаћање морају да допуњавају други. Уколико не то раде, свештеник ће бити на социјалном. А знам и доста њих који јесу. 

Али, ако свака од тих 100 породица има прoсeчну зараду за САД (око $52,000), и све дају десетак, та иста парохија од 100 породица би имала $520.000 да функционише. Чак и да дају 5%, имали би $260.000.

У међувремену, ви вероватно много више трошите на кабловску телевизију. Или на интернет. Или на смартфон. Или на ресторане. Или на кафу. Или на многе друге ствари.

Најважнија ствар око десетка није да се попуни парохијски буџет или да се подржи свештеник који је ем вредан ем вискообразован. У питању је богослужење. Срце вам је тамо где је благо ваше (Мт. 6:21). Где је ваше благо? Следите новац и наћићете срце.

Ако не можете да дајете 10%, дајте 8%. Пробајте 6%. Штагод - само записујте и будите дисциплиновани. Немојте да дајете док вас не заболи, него док не почнете да уживате у томе.

4. Молите се кући

Иако све што кажете буде Оче наш пошто устанете (три Оче наша дневно је најстарије познато молитвено правило), приметићете да вам се мења став о томе шта мислите или осећате о својој вери. Она ће вам бити приступачнија и дефинисаће вас више.

Што се тиче родитеља - молитва кући има огорман утицај на вашу децу. Ако деца виде родитеље како се моле кући и ако име се (када дође време) придруже у молитви, то ће бити највећи допринос који можете да дате дугорочној духовности ваше деце.

Ако не уведете веру у дом, заборавите на то да ће она дугорочно бити битна, било за вас, било за ваше потомство.

5. Певајте у цркви. Стојите више.

Хор и појици су тамо да вас воде у молитви, не да вас забављају или да се моле уместо вас. Јесте, могуће је да се молите са њима тихо, али постоји мало ствари које толико духовно оплемењују као што је певање ваших молитви. Ако можете, то и радите.

Када смо код тога, што не стојите мало више? Лакше је певати стојећи. А и ту такође постоји то предање од 2000 година у Православној Цркви да се током богослужења стоји. Узгред буди речено.

6. Научите напамет који псалам

Учење Светог Писма напамет је одлично из доста разлога, али псалми су посебно моћни јер су сви они молитве. Изаберите ваш омиљени и научите га напамет. Доста православаца воли 50. псалам (,,Помилуј ме, Боже...''). Има их доста па изаберите неки. Изаберите неки кратак или неки дугачак. Само нека буде ваш; и молите га сваки дан.

7. Подржите свог свештеника

Да, он треба да ради свој посао и без било каквих речи охрабрења. Тако то раде многи свештеници. То и не би био толики проблем да не слушају стрално жалопојке. Иако неке свештенике (као ја!) не бомбардују жалбама, неки од њих просто не могу да их избегну, чак и ако полажу своје животе за своје парохијане. Чак и ја морам да кажем да добијам више притужби него охрабрујућих речи. Моја сабраћа свештенослужитељи имају иста искуства.

Ваш свештеник је људско биће као и што сте ви. Иако он не треба да живи за похвале, можете да му помогнете тако што ћете му рећи да га цените што се труди. Ваш посао није да му кажете да он не треба да живи за похвале - он има свог духовника да му то прича. Ваш посао је да га волите. Охрабривање је део те љубави. Не треба да га засипате комплиментима; само му реците да цените то што он ради.

Имам неке људе у мојој парохији који ме охрабрују. Ја не живим само да бих то чуо, али ми то доста значи да наставим да гурам даље, јер ме подсећа да је оно што ја радим заправо битно.

Нема ништа боље за здравље парохије него охрабрени свештеник. Ако он осећа да је оно чиме се он бави заправо важно, он ће и волети то да ради. Такође ће се трудити да у томе буде бољи. Тако, иако можда сматрате да он треба да се побољша, најбољи начин да му помогнете у томе је да га надахнете, а не да кукате о њему.

8. Позовите некога у цркву

Да ли знате да 82% нецрквених кажу да би дошли да их неко позове? Да ли знате да само 2% чланова цркве годишње позову неког да са њима оде у цркву?

Ако ваша парохија изумире (а много православних парохија у САД, посебно на североистоку, и умире), зар не мислите да је крајње време да позовете неког у цркву? Ако је ваша парохија здрава, зар не мислите да је крајње време да она роди још једну здраву парохију?

Да ли стварно верујете да сте нашли веру истиниту, да сте видели светлост истиниту и да се примили Духа небесног, као што се пева на крају сваке Литургије?

Зашто то онда чувате за себе? Сетите се макар једне особе коју знате која не иде у цркву. Нека вам он или она буде духовни приоритет ове године. Молите се сваки дан за ту особу. И када је време погодно, позовите je. Статистички, вероватније је да ће та особа да пристане.

И када позивате неког у цркву, немојте да кажете: ,,Било би лепо да неки пут одеш самном у цркву.'' Неки пут значи никад. Реците: ,,Служимо Литургију у недељу у 9 сати у мојој цркви.

Хоћеш самном?''

9. Посетите манастир

Не бисте веровали колико су феноменална ходочашћа у манастир док не одете у један. Постоји пар ствари које нам показују колико је заправо могуће да се буде хришћанин као што је посета људима који се труде да буду управо тo 24 сата дневно, 7 дана у недељи, 365 дана у години.

И зар не мислите да људи који се баве молитвом толико можда и немају да кажу нешто паметно о њој?

Манастири нису само за монахе и монахиње. Они су за све хришћане. Они нису само духовна уточишта него и духовни ударници. Немојте само да посетите и кажете да сте то отаљали. Развијте однос са неким манастиром.

Можда сте стварно благословени и једно од ваше деце приступи манастиру, молећи се баш доста за вас. Ја се надам да ће једно од моје деце тако.

10. Прочитајте Стари Завет

Да, ми треба да читамо целу Библију, али је истина заправо да су већина православних хришћана крипто-маркионити - ми не знамо ништа о Старом Завету. Маркион је био јеретик из 2. века који је учио да је Стари Завет књига за Јевреје и да се самим тиме не тиче хришћана. Благо речено није био у праву. Стари Завет се тиче хиљада година припрема пре доласка Исуса Христа. Управо он спрема бину за Његов долазак. Исус је свугде у Старом Завету, али треба да знате како да Га тражите.

Стари Завет је препун свакаквих фасцинантних прича, молитви, песама, поезије итд. Ипак, већина нас нема благу представу шта се у њему налази ван Адама и Еве, Ноја и Јоне. А и ту нам вероватно мањкају детаљи.

Али ако је Бог припремио свет за долазак Исусов ониме што је чинио у Старом Завету, како можемо и да помислимо да ћемо бити спремни за Његов долазак у наше сопствене животе без исте те припреме?

Желите план како да прочитате Библију за годину дана? Ево вам га један. А постоје и други. 

Ако вам треба помоћ да га целог пређете (посебно пошто је доста обимнији од Новог Завета), зашто не питате вашег свештеника да почнете неко изучавање Библије тако што бисте прелазили неке старозаветне књиге? Њему ће вероватно бити толико драго да ће поскочити у вазод од шока и неће да зна шта да ради од среће.

Што нас доводи до следеће тачке.

11. Похађајте веронауку за одрасле

Заправо је невероватно колико су православни необразовани по питању сопствене вере. Понекад чујем изговор да је то само за богослове и свештенство, и да је сувише интелектуално, да то превише превазилази просечног парохијанина итд. Али, управо ти исти људи могу да вам дају детаљне информације о правилима и рекордима неког шампионата, шта је њихов најомраженији политичар урадио да разори земљу, шта су последњи трачеви у вези разних познатих личности, и све то у најситније детаље. Али када се бавимо оним што траје целу вечност, одједном смо најглупљи људи на целој Земљи.

Немојте тако да се ниподаштавате. Вероватно сте поприлично паметни у вези многих ствари. Зашто не искористите тај исти таленат да се опаметите по питању сопствене вере?

Такође је поприлично тачно да је већина протестаната образованијa по питању своје протестантске вере него што су православни у вези своје. Да ли треба просто да верујем да су протестанти тек тако паметнији? Нису. Али они јесу развили целу културу образовања. Култура образовања није искључивo протестантска ствар. Она је и православна, такође. Она је била део нашег предања 2000 година. Али, просто се десило да су неки од нас то заборавили. Време је да се то врати на своје раније место.

13. Волонтирајте

Урадите нешто у вашој парохији или вашој заједници што ће бити од користи другима без да ви од тога имате било какву материјалну добит. То радите без да очекује било какво признање. Ваше признање ће доћи од Бога у Његовом Царству. Било које друго признање вам не треба. 

Не само да ће ваше несебично волонтирање помоћи да буде захвални на свему што вам је Бог дао, него ће бити и пример тога шта значи бити хришћанин вашој деци и вашим пријатељима, и такође ће вам помоћи да будете смирени, нешто за шта сви знамо да је неопходно да уђемо у Царство небеско. 

13. Исповедите се

Постоји доста православних који се исповедају само једном годишње - или можда чак и никад. Као људи који никада не иду код лекара, то суштински значи да ви мислите да је све у савршеном реду и да вам не треба помоћ. Буквално, то значи да вама не треба дар опроштаја који долази у светој тајни разрешења грехова.

Не знам за вас, али ја сам грешник. Под тиме подразумевам да грешим сваки дан. Имам проблем. Ја сам грешник. Ја треба да се суочим са својим гресима директно у исповести. И желим свету тајну исповести која иде заједно с тим.

Трудим се да одем једанпут у свака од четири постова (иако признајем да се сам не држим овога правила добро), и увек се плашим пре него што одем, управо јер не волим да мислим о томе како сам грешник. И онда се увек питам зашто ми је требало толико дуго да одем. А заправо је једно дивно искуство.

Хвала Богу на исповести.

14. Прочитајте духовно штиво

Постоји мало ствари које нас уводе у другу пручу, у други начин гледања на живот, као што је добра књига. Добра духовна књига нам може помоћи да учинимо свој ум да буде као ум Христов. Већина нас нема Христов ум. Ми имамо ум нечег другог. Наши умови су преиспуњени небтним стварима, разбибригама и бригама овог света.

Али продужено разматрање о томе шта је добро и истинито и лепо које може да проистекне из доброг духовног штива нам може доста помоћи да све то променимо. И знате ли шта? Та промена нам доноси мир. А то је нешто чега нам свима итекако треба.

Ето, то су неке од мојих идеја како да се позитивно променим ове године.

Које су ваше? 

Чланак је написао о. Ендру Стефен Дамик, протојереј православне цркве Св. Павла у Емаусу у Пенсилванији. Оригинални чланак можете прочитати овде. 

Натраг на главну страницу