Дванаест разлога зашто се не расправљам са атеистима на интернету

(Оригинални чланак на енглеском)

Неки атеисти се упорно труде да се препиру са свештеницима, али ја се са атеистима никада не расправљам.

Ево зашто:

1. Већина атеиста на интернету на које сам налетео су незналице - не мислим да су нужно глупи, или да су лоши људи. Чак не мислим да су необразовани у некој њиховој области, али већина њих су незналице по питању религије. Под овим мислим да су просто необавештени. Не кривим их што се тога тиче, и ја сам незналица што се тиче астрофизике, или како да поправим кочницу на колима, или о правилима крикета или микробиологије и гомиле других ствари. Упркос томе, религија је једна област у коју се ипак разумем, тако да је тешко препирати се са људима који мисле да све знају о религију а заправо не знају ништа.

2. Већина атеиста на интернету су ,,слепи на религију'' на начин на који неко може бити слеп на боје - препирање о религији са оваквим сојем атеиста је као да очекујете да далтониста буде критичар уметности. Надаље, већина од њих су ,,слепи на религију'' а мисле да нису. Тврд орах.

3. Верске дебате просто не функционишу - ово је исти разлог зашто се не препирем са протестантима, будистима, мормонима, адвентистима седмог дана, муновцима или члановима Цркве Давидове Лозе Последњег Печата. Да би неко схватио и коначно се повезао са религијом, он мора да крене на искрен пут самоспознаје и да истински тражи одговоре. ,,Тражи и наћи ћеш,'' и тако то. Аргументи се и не уклапају баш добро у тај модел. Ипак, ако је неко - било ко - искрени боготражитељ и жели да сазна више о религији, потрошићу све време овога света покушавајући да укажем на исправан пут.

4. Има бољих апологета - Некада неки аргумент упали за неке људе ако исркено траже одговор и желе искрену дискусију. Верјем да има доста добронамерних атеиста који стварно желе да расправљају интелигентно и отвореног ума. 

5. Нисам баш толико уверен у корист ,,аргумената'' у прилог Бога - Наравно, знам те аргументе и могу да их објасним ако треба, али цео тај Бог вере је толико веће од свих интелектуалних аргумената. За мене, то је много већа авантура и много грандиознија љубавна прича. Аргументи за постојање Бога своде целу ствар на интелектуалну игру и то сматрам незадовољавајућим. То је као да доказујете постојање музике. Радије бих слушао симфонију и позвао још некога да ми се прикључи.

6. Доказ? Какав доказ? Врло често атеисти траже ,,доказ'' за постојање Бога, али никада нисам успео да утврдим од било кога од њих шта они подразумевају под доказом. Да ли желе научни доказ какав настаје у лабораторији? Археолошки доказ? Документарни доказ? Историјски доказ? Сведочанство из прве руке? Савремени социолошки доказ? Психолошки доказ? Форензички доказ? Могу да изнесем све те различите доказе који указују на постојање Бога, али сваки пут када то учиним, атеиста такав доказ одбаци. Желиш доказ? Реци ми какав доказ желиш и покушаћу да ти га обезбедим. Ниједан до сад то није учинио. Тја. Штасеможе.

7. Позван сам да дам доказ из прве руке - Најјачи доказ за постојање Бога је дело које Он чини у животима стварних људи. Он их претвара у надљуде које ми називамо светитељима. Ја се трудим да то постигнем у свом животу и тако створим непорециви доказ Божијег постојања - доказ који ће убеђивати људе који ме сусретну и чије животе Бог дотачиње преко мене. То је тежак посао и ја се и даље пентрам уз ту планину. Ако икада достигнем ту тачку, онда ће мој живот, надам се, бити највећи аргумент за постојање Бога за оне који имају очи да то и виде.

8. Већина атеиста уопште нису атеисти - Један од разлога зашто се не препирем са атеистима је тај што доста њих нису заправо атеисти. То су просто људи који мрзе резлигију или се можда буне против глупе религије у којој су одрасли, или су из добрих разлога одбацили религију због лоших, лудих или глупих верника. Не кривим их за то. Они су често искренији, директнији и артикулисанији у својем одбацивању религије него доста њих који прихватају религију без размишљања. Али просто је - они нису атеисти. Они се можда називају атеистима, али су заправо антирелигионисти.

9. Углавном не верујем у Бога у кога они не верују- Када понекада заправо и попричам са атеистима и питам их шта мисле Ко је Бог, откријем да ни ја не верујем у тог Бога. Они одбацују великог деку на небу који својој деци даје поклончиће када су добра и кажњава их када су лоша. Или можда мисле да је Бог као Зевс или Тор или нешто томе слично и онда не верују у тог Бога. Ни ја.

10. Мораш да се копрцаш кроз много беса, вулгарности и глупости - Зашто атисти мисле да је тако паметно рећи нешто као: ,,А, верујеш у змије које говоре, зар не?'' Таква поштапалица само показује њихово непознавање древних култура, верског језика, књижевности уопште, симболизма, врсти књижевних жанрова, људске психологије итд. Засигурно ми не смета ако укажу на поједине глупости, лицемерја и идиотлука који се могу наћи у религији, али зашто се тиме не баве боље? Када се ова врста ,,аргумената'' помеша са агресијом, незнањем, обесним понашањем, вулгарношћу и невиђеним недостатком смисла за хумор, то чини дискусију поприлично непријатним и бесмисленим искуством.

11. Моја религија је мени драгоцена и ја заправо верујем у оно у шта верујем и трудим се да живим цео мој живот око тога. То је нешто што је, што сам старији, драгоцено, крхо и мени драго. То је као стара кинеска ваза коју сам наследио од својих предака. Лако се ломи, прља и уништава. Стварно је не бих износио пред људе који мисле да она није ништа више од нокшира који треба да се користи као мета.

12. Атеизам је досадан - Атеисти сами по себи могу бити узбудљиви, шармантни, забавни и живахни људи. Не приговарам атеистима колико атеизму. Кажем да је досадан зато што је, у својој суштини, негација и порицање. У њему нема ничег радосног. У њему нема ничег интригантног или тајновитог. Није плодоносан. Он је умањење, не додавање. Он је негативан, не позитиван. То је нешто испразно, не преиспуњено. Стога, он мотивише колико и кашаљ... и отприлике је толико и интересантан.

о. Двајт Лонгенекер

Натраг на главну страну

55 максима о. Томаса Хопка за хришћански живот

1. Увек буди са Христом.
2. Моли се колико можеш, а не колико желиш.
3. Имај одрживо молитвено које ћеш молити без пропуштања.
4. Очитај Молитву Господњу неколико пута дневно.
5. Имај кратку молитву и стално је понављај када ти се ум не бави другим стварима.
6. Прави по неколико метанија сваки пут када се молиш.
7. Једи здраву храну, умерено.
8. Држи црквена правила поста.
9. Сваки дан проведи нешто времена у тишини.
10. Чини дела милосрђа у тајности.
11. Редовно иди на литургијске службе.
12. Редовно се исповедај и причешћуј.
13. Не улази у расправу са опседајућим мислима и осећањима. Сасеци их у корену чим се појаве.
14. Редовно откривај све своје помисли и осећања некој особи од поверења.
15. Редовно читај Свето Писмо.
16. Помало али редовно читај квалитетну књижевност.
17. Одржавај заједништво са светитељима.
18. Буди обична особа.
19. Буди љубазан са свима.
20. Одржавај чистоћу и ред у свом дому.
21. Бави се здравим, испуњавајућим хобијем.
22. Редовно вежбај.
23. Живи из дана у дан, из сата у сат.
24. Буди потпуно искрен, изнад свега, сам са собом.
25. Буди веран у малом.
26. Доврши све шта треба, па то предај забораву.
27. Прво уради оно што је најтеже и најболније.
28. Суочи се са стварношћу.
29. Благодари на свему.
30. Буди радостан.
31. Буди простосрдачан, скривен, тих и мали.
32. Никада не скрећи пажњу на себе.
33. Слушај када ти људи говоре.
34. Бди и стражи.
35. Не мисли нити говори о нечему више него што је то неопходно.
36. Када говориш, говори једноставно, јасно, снажно и директно.
37. Бежи од маштарија, анализе и покушаја да нешто прокљувиш.
38. Бежи од блудних, сексуланих помисли истог трена када се појаве.
39. Не жали се, не гунђај, не зановетај, не приговарај.
40. Никада се не пореди са другима.
41. Не тражи нити очекуј похвалу или сажаљење од било кога.
42. Не осуђуј никога за било шта.
43. Не труди се да убедиш било кога у било шта.
44. Не брани се нити правдај.
45. Нека те брани и ограничава само Бог.
46. Прихвати критику са благодарношћу али је опробај критички.
47. Саветуј друге само када мораш или се то од тебе тражи.
48. Никада не чини за неког другог нешто што они могу и треба да ураде сами.
49. Имај дневни распоред активности, и избегавај својеглавост и поводљивост.
50. Буди милостив себи и другима.
51. Не очекуј ништа друго до тешких искушења до твог последњег даха.
52. Окрећи се иљкучиво ка Богу и светлости, не ка греху и тами.
53. Трпи суд својих грехова и несавршенсости мирно, спокојно, јер знаш да је милосрђе Божије веће од твоје огреховљености.
54. Када посрнеш, одмах устани и почни испочетка.
55. Затражи помоћ када ти је потребна, без страха или срама.

Натраг на главну страну

Оклоп (,,лорика'') Светог Патрика

Устајем данас

Моћном снагом, призивом Тројице,

Вером у Тројчиност

Исповешћу Јединства

Створитеља твари.

Устајем данас

Кроз снагу Христовог рождевства са Његовим крштењем,

Кроз снагу Његовог распећа са Његовим погребом,

Кроз снагу Његовог васкрсења са Његовим вазнесењем,

Кроз снагу Његовог силаска ради строгог суда.

Устајем данас

Кроз снагу љубави херувима

У послушности анђела,

У служби арханђела,

У нади на васкрсење и у сусрет награди,

У молитви патријарха,

У предсказањима пророка,

У проповеди апостола,

У вери исповедника,

У чистоти дјева,

У делима праведника.

Устајем данас кроз

Снагу небеса,

Светлости сунца,

Сјају месеца,

Белини снега,

Слави ватре,

Брзини муње,

Хитању ветра,

Дубини мора,

Постојаности земље,

Непомеривости стена.

Устајем данас

кроз Божију снагу да ме држи

Божију силу да ме одржи,

Божију мудрост да ме води,

Божије око да преда мном гледа,

Божије уво да ме услиши,

Божију реч да за мене говори,

Божију руку да ме штити,

Божији штит да ме чува,

Божију војску да ме спасе

Од замки ђавола,

Од искушења порока,

Од сваке похоте природне,

Од било кога ко ми жели зло,

Изблиза ил' издалека,

Било их мало ил' много.

Призивам данас

Све ове силе између мене и тих зала,

Против сваке окрутне и беспоштедне силе

које угњетавају моје тело и моју душу,

Против бајања лажних пророка,

Против црних уредби паганштине,

Против лажних закона јеретика,

Против вештине идолопоклонства,

Против чини вештица и волшебника и друида,

Против сваког знања које квари тело и душу човека;

Христос да ме данас чува

Од отрова, од спаљивања,

Од утапања, од рањавања,

Тако да до мене дође изобиље награде.

Христос самном.

Христос преда мном,

Христос иза мене,

Христос у мени,

Христос пода мном,

Христос нада мном,

Христос мени здесна,

Христос мени слева,

Христос када лежем,

Христос када седам,

Христос када устајем,

Христос у срцу сваког ко на мене помисли,

Христос у устима сваког ко о мени говори,

Христос у оку сваког ко ме види,

Христос у уву сваког ко ме чује. 

Устајем данас

Моћном снагом, призивом Тројице,

Вером у Тројчиност

Исповешћу Јединства

Створитеља твари.

Спасење је од Господа,

Спасење је од Господа,

Спасење је од Христа,

Спасење Твоје, Господе, да је са нама до века.

Амин.

Натраг на главну страну

Незнано добро

Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост?

И анђели су једном рекли Богу:

– Господе, даруј овом човеку дар чудотворења!

– Хоћу – одговорио је Господ. – Само питајте да ли он то сам жели.

И анђели упиташе свеца:

– Да ли желиш да дарујеш здравље само једним додиром руке?

– Не – одговори светац. – Боље је да Господ сам то чини.

– А да ли желиш да имаш такав дар красноречивости чијом силом би обраћао грешнике на покајање?

– Не, то је у Божјим рукама, а не у рукама слабог човека. Ја се молим за обраћење грешника, али не обраћам.

– Да ли можда желиш да привлачиш себи сијањем врлине и да тако прослављаш Бога?

– Не, привлачећи себи одвлачићу људе од Бога.

– Па шта желиш? – упиташе анђели.

– Шта још да желим? Да ме Господ не лиши Своје милости! А с њом ћу имати све.

Али анђели су наставили да инсистирају.

– Добро – одговорио је светац. – Желим да чиним добро тако да сам за њега не знам.

Анђели се збунише, али онда oдлучише: „Нека сенка овог човека, коју он не види, исцељује болеснике, олакшава туге и жалости.“

Од тада је тако и било: где год би се овај светац појавио, његова сенка је покривала зеленилом угажене стазе, враћала је воду потоцима који су пресушили, испод ње jе цветало цвеће и сушиле су се људске сузе. А светац је просто ишао по земљи, ширећи око себе добро, као цвет мирис, ни сам не знајући за то.

Натраг на главну страну

O покајању ђавола

 

Преподобни Антоније, велики међу савршеним оцима, беше прозорљив. Пошто је искусио демонска кушања, он ни у шта не рачунаше више њихова лукавства. И много пута је својим телесним очима виђао и анђеле и ђаволе како се труде око људи, да их привуку сваки на своју страну. Он беше толико велики и моћан у врлинама, да се ругаше нечистим дусима и исмеваше их. Понекад их и огорчаваше, потсећајући их на то како су збачени с неба, и како се имају вечито мучити у огњу.

А једном се деси ово: Два демона се договараху како да отиду славном старцу Антонију. И разговараху међу собом како нико од њих не сме да му се приближи, бојећи се да му старац не зада тешке ране. Јер старац беше достигао велико бестрашће и савршено житије, и беше се обожио Пресветим Духом. И један од те двојице демона говораше другу свом: Брате Серефере, (јер тако беше име овоме демону), ако би се који од нас покајао, да ли би Бог примио његово покајање? Може ли то бити или не? - Одговори други: Ко то може знати? - А Серефер рече: Хоћеш ли да отидемо старцу Антонију, који се нас не боји, те да се од њега обавестимо о томе и сазнамо? - Одговори му други: Отиди, отиди, али се добро пази, јер је старац прозорљив, и видеће да га кушаш, па неће хтети да пита Бога о томе. Ипак, иди, еда би на неки начин сазнао што желиш.

И Серефер се претвори у човека, и отиде к старцу Антонију, и стаде плакати пред њим и ридати. А Бог, желећи да покаже да ни од кога који се каје не окреће главу него прима све који My прибегавају, и дајући пример човеку грешнику како не би окренуо главу и од ђавола, поглавара зла, када би се овај истински покајао, привремено сакри од старца намеру овога демона. И преподобни, видећи пред собом човека а не неког демона, упита га: Зашто, човече, тако од срца ридаш и плачеш, те и моју душу потресаш својим сузама? - А препредени демон одговори: Оче свети, ја нисам човек већ демон, и то због мноштва безакоња мојих. - Упита га старац: шта хоћеш да ти учиним, брате? (Јер преподобни сматраше да он из велике смирености назива себе демоном. А Бог му још не беше ништа открио о овоме). - Демон одговори: Оче свети, молим те само за једно: помоли се усрдно Богу да ти каже, да ли би примио ђавола ако се покаје, или не? Јер ако би примио ђавола, примио би и мене, пошто сам учннио дела која и он. - Старац на то рече: Испунићу ти вољу. Али, иди данас дому свом, па сутра дођи овамо, и ја ћу ти рећи шта о томе Господ каже.

И демон оде. А кад паде ноћ, старац подиже к небу своје свете руке, и помоли се човекољубивом Богу, да му каже да ли би примио ђавола ако се покаје. И одмах Анђео Господњи стаде пред старца и рече: Овако каже Господ Бог наш: Зашто ме молиш за демона? Он је дошао да те лукаво искуша. - А старац рече Анђелу: Зашто ми онда Господ Бог не откри то, него сакри од мене, да не прозрем демоново лукавство? Анђео одговори: Нека те то не буни, јер је ово неко дивно промишљање Божје у корист грешника, да грешници, који су починили многа безакоња, не би очајавали него се кајали, знајући, да свеблаги Бог не окреће главу ни од кога који му прибегава, па макар то био и сам лукави ђаво, ако то истински учини. Осим тога, Бог ти није то открио, да би се на овај начин обелоданила окорелост и очајање демона. Стога, када ти дође кушач, и упита те, ти га немој одмах пресећи, него му реци овако: Бог је толико човекољубив, да не окреће главу ни од кога који My прибегава, па макар то био и сам ђаво. Ето, обећава да ће и тебе примити, само ако будеш испунио оно што ти буде наредио. А ако те упита: Шта ми он наређује? реци му: Овако каже Господ Бог: Знам те ко си, и одакле си дошао са кушањем. Ти си стара злоћа и не можеш бити нова врлина; ти си издавна поглавар зла, и нећеш сада стати добро творити. Навикнут на гордост, како се можеш смирити до у покајање, и наћи милост? Али, да не би на дан Суда имао овај изговор, како си хтео да се покајеш но Бог те није примио, ево, благи и милостиви Господ и теби одређује (само ако сам пристајеш) покајање, јер каже: Стојећи на једном месту три године, и то окренут Истоку, вичи и говори и дању и ноћу ово: Боже, смилуј се на мене, стару злоћу! - Ово да говориш сто пута. И опет другу молитву: Боже, спаси мене, помрачену прелест! - И ово исто тако да говориш сто пута. И опет: Боже, смилуј се на мене, мрзост опустошења! - Говори и то сто пута. Тако вичи ка Господу непрестано, јер немаш тела, да би се заморио или малаксао. A када то извршиш са смиреноумљем, онда ћеш бити примљен у своје првобитно достојанство и увршћен међу Анђеле Божје. - И ако ти обећа да ће ово учинити, ти га прими на покајање. Но знам, да старо зло не може постати ново добро. А ово нека се напише за последње нараштаје, да не би очајавали грешници који хоће да се кају. Јер ће се из овога људи врло лако уверити да не треба да очајавају за своје спасење.

Пошто Анђео то рече преподобном Антонију, узиђе на небо. А када свану дође ђаво, који још издалека стаде плакати и ридати као човек. И приступивши старцу, поклони се. Старац га у почетку не изобличи, али у уму свом говораше: У зао час си дошао лажове, ђаволе, скорпијо, творче зала, стародревно зло, гујо свелукава! - Онда му свети рече: Као што ти обеђах, молио сам се Господу Богу моме. Он ће те примити на покајање, ако усвојиш оно што ти преко мене заповеда силни и свемоћни Господ мој. - Демон упита: А шта је то што ми Бог нареди да урадим? - Старац одговори: Бог ти заповеда овако: Да, окренут Истоку, три године непокретно стојиш на једном месту, вичући дан и ноћ: Боже: смилуј се на мене, старо зло! - Ово имаш говорити сто пута. Затим стотину пута говори овако: Боже, смилуј се на мене, мрзост опустошења! - А после тога опет сто пута ово: Боже смилуј се на мене, помрачену прелест! - И када будеш извршио све то што ти наређује Бог, бићеш увршћен међу Анђеле Божје, и бићеш у оном чину у коме си и раније био.

Серефер одмах збаци са себе оно лажно покајничко обличје, грохотом се насмеја, и рече старцу: О калуђере! да сам хтео да назовем себе старом злоћом, и мрзошћу опустошења, и помраченом прелешћу, ја бих то учинио раније, у почетку, да бих се спасао. Сада ли да назовем себе старим злом? Нипошто! И ко то говори? О, та ја сам све до овога часа диван у слави својој, и сви ми се плашљивци покоравају! И зашто бих ја сам себе назвао мрзошћу опустошења или помраченом прелешћу? Нипошто, калуђере, нипошто! Јер ја још владам грешницима, и они ме воле, и ја сам им у срцу, и они живе по мојој вољи. Зар покајања ради ја да будем непотребан и рђав слуга? Никада, зла старче, никада, никада то бити неће да ја себе од тако велике части гурнем у такво бешчашће!

Рекавши то, и кликнувши, ђаво постаде невидљив. А старац стаде на молитву, и благодараше Бога говорећи: Истину си рекао, Господе, да древна злоћа не може постати нова врлина; творац зала не може бити творитељ нових добара.

Потрудисмо се, браћо, да вам ово испричамо не узалуд, него да бисте познали благост и милосрђе Господње. Јер, када је готов да и ђавола прими због покајања, онда уколико пре човека, за кога је крв Своју пролио! Јеси ли грешан, - покај се! Ако се не покајеш, онда ћеш се страшније од демона вечито мучити у паклу, не што си згрешио - (јер сви грешисмо, и нико није без греха осим једнога Бога) - већ што се ниси хтео пре своје смрти покајати и молити Судију. Јер какве нас затече смрт, такве ће нас и одаслати тамо. Ако умреш без покајања, служећи ђаволу помоћу разноврсних и различитих грехова, зацело ћеш са њим и осуђен бити на огањ вечни, приправљен ђаволу и анђелима његовим. А ако пре смрти побегнеш од греха, и угодиш Господу покајањем и вером, о! колика ћеш блага после смрти уживати! Јер ћеш наћи милостивог Судију, и удостојићеш се блаженства, и настанићеш се са светлим Анђелима, где је за све који су угодили Богу неисказана красота и вечна радост и весеље. Нека бисмо сви ми добили то у Христу Исусу Господу нашем, коме слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове, амин.

Натраг на главну страну

Шта је грех?

,,И, шта је на крају грех?''
,,Има доста дефиниција, а скоро све греше. А ништа лакше него рећи шта грех јесте. Грех је - све што нас одваја од Господа.''

(Из књиге ,,Капљице Јеванђеља'')

Натраг на главну страну

И створи Бог камен који не може да подигне, по обличју Божијем створи га

Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима: ,,Ваша Светости, да ли је Ваш Бог свемогућ?''

А ја га погледам и кажем:  ,,Јесте.''

А он ће даље: ,,А када је Он свемогућ, да ли може да створи камен који не може да подигне?''

Ја га погледам и кажем му: ,,Пријатељу, ја бих те нешто запитао, али да се не наљутиш?''

А он ће: ,,Нећу.'' 

А ја му опет кажем: ,,Пријатељу, за сваки случај те питам још једном, је ли нећеш да се наљутиш?''

А он ће мени: ,,Нећу.'' 

А ја га и по трећи пут запитам: ,,А за сваки случај да те још једном питам да нећеш можда да се наљутиш?'' 

А он ће мени: ,,Ма нећу да се наљутим!'' 

И ја му онда кажем: ,,Добро када нећеш да се наљутиш. А реци ти свима нама - да ли ти можеш да будеш паметан?'' 

А он ћути и ћути и размишља: ако каже ,,Могу'', значи није паметан; ако каже ,,Не могу,'' значи опет није паметан. И ћути и ћути и на крају каже: ,,Ни једно ни друго, ја већ јесам паметан!''

И ја му кажем: ,,Ето пријатељу, и мој Бог је створио камен који Он не може да подигне!''

А он ме запита са чуђењем: ,,А који је то камен?''

И ја му кажем: ,,Ти си тај камен, не може тебе ни Бог да спасе ако ти нећеш да се спасеш.''

Натраг на главну страну