Оклоп (,,лорика'') Светог Патрика

Устајем данас

Моћном снагом, призивом Тројице,

Вером у Тројчиност

Исповешћу Јединства

Створитеља твари.

Устајем данас

Кроз снагу Христовог рождевства са Његовим крштењем,

Кроз снагу Његовог распећа са Његовим погребом,

Кроз снагу Његовог васкрсења са Његовим вазнесењем,

Кроз снагу Његовог силаска ради строгог суда.

Устајем данас

Кроз снагу љубави херувима

У послушности анђела,

У служби арханђела,

У нади на васкрсење и у сусрет награди,

У молитви патријарха,

У предсказањима пророка,

У проповеди апостола,

У вери исповедника,

У чистоти дјева,

У делима праведника.

Устајем данас кроз

Снагу небеса,

Светлости сунца,

Сјају месеца,

Белини снега,

Слави ватре,

Брзини муње,

Хитању ветра,

Дубини мора,

Постојаности земље,

Непомеривости стена.

Устајем данас

кроз Божију снагу да ме држи

Божију силу да ме одржи,

Божију мудрост да ме води,

Божије око да преда мном гледа,

Божије уво да ме услиши,

Божију реч да за мене говори,

Божију руку да ме штити,

Божији штит да ме чува,

Божију војску да ме спасе

Од замки ђавола,

Од искушења порока,

Од сваке похоте природне,

Од било кога ко ми жели зло,

Изблиза ил' издалека,

Било их мало ил' много.

Призивам данас

Све ове силе између мене и тих зала,

Против сваке окрутне и беспоштедне силе

које угњетавају моје тело и моју душу,

Против бајања лажних пророка,

Против црних уредби паганштине,

Против лажних закона јеретика,

Против вештине идолопоклонства,

Против чини вештица и волшебника и друида,

Против сваког знања које квари тело и душу човека;

Христос да ме данас чува

Од отрова, од спаљивања,

Од утапања, од рањавања,

Тако да до мене дође изобиље награде.

Христос самном.

Христос преда мном,

Христос иза мене,

Христос у мени,

Христос пода мном,

Христос нада мном,

Христос мени здесна,

Христос мени слева,

Христос када лежем,

Христос када седам,

Христос када устајем,

Христос у срцу сваког ко на мене помисли,

Христос у устима сваког ко о мени говори,

Христос у оку сваког ко ме види,

Христос у уву сваког ко ме чује. 

Устајем данас

Моћном снагом, призивом Тројице,

Вером у Тројчиност

Исповешћу Јединства

Створитеља твари.

Спасење је од Господа,

Спасење је од Господа,

Спасење је од Христа,

Спасење Твоје, Господе, да је са нама до века.

Амин.

Натраг на главну страну

Незнано добро

Живео једном у давна времена један човек. Његова светост је била тако велика да су јој се чудили чак и анђели и долазили су с неба само да виде како је могуће, живећи на земљи, обући се у такву светост?

И анђели су једном рекли Богу:

– Господе, даруј овом човеку дар чудотворења!

– Хоћу – одговорио је Господ. – Само питајте да ли он то сам жели.

И анђели упиташе свеца:

– Да ли желиш да дарујеш здравље само једним додиром руке?

– Не – одговори светац. – Боље је да Господ сам то чини.

– А да ли желиш да имаш такав дар красноречивости чијом силом би обраћао грешнике на покајање?

– Не, то је у Божјим рукама, а не у рукама слабог човека. Ја се молим за обраћење грешника, али не обраћам.

– Да ли можда желиш да привлачиш себи сијањем врлине и да тако прослављаш Бога?

– Не, привлачећи себи одвлачићу људе од Бога.

– Па шта желиш? – упиташе анђели.

– Шта још да желим? Да ме Господ не лиши Своје милости! А с њом ћу имати све.

Али анђели су наставили да инсистирају.

– Добро – одговорио је светац. – Желим да чиним добро тако да сам за њега не знам.

Анђели се збунише, али онда oдлучише: „Нека сенка овог човека, коју он не види, исцељује болеснике, олакшава туге и жалости.“

Од тада је тако и било: где год би се овај светац појавио, његова сенка је покривала зеленилом угажене стазе, враћала је воду потоцима који су пресушили, испод ње jе цветало цвеће и сушиле су се људске сузе. А светац је просто ишао по земљи, ширећи око себе добро, као цвет мирис, ни сам не знајући за то.

Натраг на главну страну

O покајању ђавола

 

Преподобни Антоније, велики међу савршеним оцима, беше прозорљив. Пошто је искусио демонска кушања, он ни у шта не рачунаше више њихова лукавства. И много пута је својим телесним очима виђао и анђеле и ђаволе како се труде око људи, да их привуку сваки на своју страну. Он беше толико велики и моћан у врлинама, да се ругаше нечистим дусима и исмеваше их. Понекад их и огорчаваше, потсећајући их на то како су збачени с неба, и како се имају вечито мучити у огњу.

А једном се деси ово: Два демона се договараху како да отиду славном старцу Антонију. И разговараху међу собом како нико од њих не сме да му се приближи, бојећи се да му старац не зада тешке ране. Јер старац беше достигао велико бестрашће и савршено житије, и беше се обожио Пресветим Духом. И један од те двојице демона говораше другу свом: Брате Серефере, (јер тако беше име овоме демону), ако би се који од нас покајао, да ли би Бог примио његово покајање? Може ли то бити или не? - Одговори други: Ко то може знати? - А Серефер рече: Хоћеш ли да отидемо старцу Антонију, који се нас не боји, те да се од њега обавестимо о томе и сазнамо? - Одговори му други: Отиди, отиди, али се добро пази, јер је старац прозорљив, и видеће да га кушаш, па неће хтети да пита Бога о томе. Ипак, иди, еда би на неки начин сазнао што желиш.

И Серефер се претвори у човека, и отиде к старцу Антонију, и стаде плакати пред њим и ридати. А Бог, желећи да покаже да ни од кога који се каје не окреће главу него прима све који My прибегавају, и дајући пример човеку грешнику како не би окренуо главу и од ђавола, поглавара зла, када би се овај истински покајао, привремено сакри од старца намеру овога демона. И преподобни, видећи пред собом човека а не неког демона, упита га: Зашто, човече, тако од срца ридаш и плачеш, те и моју душу потресаш својим сузама? - А препредени демон одговори: Оче свети, ја нисам човек већ демон, и то због мноштва безакоња мојих. - Упита га старац: шта хоћеш да ти учиним, брате? (Јер преподобни сматраше да он из велике смирености назива себе демоном. А Бог му још не беше ништа открио о овоме). - Демон одговори: Оче свети, молим те само за једно: помоли се усрдно Богу да ти каже, да ли би примио ђавола ако се покаје, или не? Јер ако би примио ђавола, примио би и мене, пошто сам учннио дела која и он. - Старац на то рече: Испунићу ти вољу. Али, иди данас дому свом, па сутра дођи овамо, и ја ћу ти рећи шта о томе Господ каже.

И демон оде. А кад паде ноћ, старац подиже к небу своје свете руке, и помоли се човекољубивом Богу, да му каже да ли би примио ђавола ако се покаје. И одмах Анђео Господњи стаде пред старца и рече: Овако каже Господ Бог наш: Зашто ме молиш за демона? Он је дошао да те лукаво искуша. - А старац рече Анђелу: Зашто ми онда Господ Бог не откри то, него сакри од мене, да не прозрем демоново лукавство? Анђео одговори: Нека те то не буни, јер је ово неко дивно промишљање Божје у корист грешника, да грешници, који су починили многа безакоња, не би очајавали него се кајали, знајући, да свеблаги Бог не окреће главу ни од кога који му прибегава, па макар то био и сам лукави ђаво, ако то истински учини. Осим тога, Бог ти није то открио, да би се на овај начин обелоданила окорелост и очајање демона. Стога, када ти дође кушач, и упита те, ти га немој одмах пресећи, него му реци овако: Бог је толико човекољубив, да не окреће главу ни од кога који My прибегава, па макар то био и сам ђаво. Ето, обећава да ће и тебе примити, само ако будеш испунио оно што ти буде наредио. А ако те упита: Шта ми он наређује? реци му: Овако каже Господ Бог: Знам те ко си, и одакле си дошао са кушањем. Ти си стара злоћа и не можеш бити нова врлина; ти си издавна поглавар зла, и нећеш сада стати добро творити. Навикнут на гордост, како се можеш смирити до у покајање, и наћи милост? Али, да не би на дан Суда имао овај изговор, како си хтео да се покајеш но Бог те није примио, ево, благи и милостиви Господ и теби одређује (само ако сам пристајеш) покајање, јер каже: Стојећи на једном месту три године, и то окренут Истоку, вичи и говори и дању и ноћу ово: Боже, смилуј се на мене, стару злоћу! - Ово да говориш сто пута. И опет другу молитву: Боже, спаси мене, помрачену прелест! - И ово исто тако да говориш сто пута. И опет: Боже, смилуј се на мене, мрзост опустошења! - Говори и то сто пута. Тако вичи ка Господу непрестано, јер немаш тела, да би се заморио или малаксао. A када то извршиш са смиреноумљем, онда ћеш бити примљен у своје првобитно достојанство и увршћен међу Анђеле Божје. - И ако ти обећа да ће ово учинити, ти га прими на покајање. Но знам, да старо зло не може постати ново добро. А ово нека се напише за последње нараштаје, да не би очајавали грешници који хоће да се кају. Јер ће се из овога људи врло лако уверити да не треба да очајавају за своје спасење.

Пошто Анђео то рече преподобном Антонију, узиђе на небо. А када свану дође ђаво, који још издалека стаде плакати и ридати као човек. И приступивши старцу, поклони се. Старац га у почетку не изобличи, али у уму свом говораше: У зао час си дошао лажове, ђаволе, скорпијо, творче зала, стародревно зло, гујо свелукава! - Онда му свети рече: Као што ти обеђах, молио сам се Господу Богу моме. Он ће те примити на покајање, ако усвојиш оно што ти преко мене заповеда силни и свемоћни Господ мој. - Демон упита: А шта је то што ми Бог нареди да урадим? - Старац одговори: Бог ти заповеда овако: Да, окренут Истоку, три године непокретно стојиш на једном месту, вичући дан и ноћ: Боже: смилуј се на мене, старо зло! - Ово имаш говорити сто пута. Затим стотину пута говори овако: Боже, смилуј се на мене, мрзост опустошења! - А после тога опет сто пута ово: Боже смилуј се на мене, помрачену прелест! - И када будеш извршио све то што ти наређује Бог, бићеш увршћен међу Анђеле Божје, и бићеш у оном чину у коме си и раније био.

Серефер одмах збаци са себе оно лажно покајничко обличје, грохотом се насмеја, и рече старцу: О калуђере! да сам хтео да назовем себе старом злоћом, и мрзошћу опустошења, и помраченом прелешћу, ја бих то учинио раније, у почетку, да бих се спасао. Сада ли да назовем себе старим злом? Нипошто! И ко то говори? О, та ја сам све до овога часа диван у слави својој, и сви ми се плашљивци покоравају! И зашто бих ја сам себе назвао мрзошћу опустошења или помраченом прелешћу? Нипошто, калуђере, нипошто! Јер ја још владам грешницима, и они ме воле, и ја сам им у срцу, и они живе по мојој вољи. Зар покајања ради ја да будем непотребан и рђав слуга? Никада, зла старче, никада, никада то бити неће да ја себе од тако велике части гурнем у такво бешчашће!

Рекавши то, и кликнувши, ђаво постаде невидљив. А старац стаде на молитву, и благодараше Бога говорећи: Истину си рекао, Господе, да древна злоћа не може постати нова врлина; творац зала не може бити творитељ нових добара.

Потрудисмо се, браћо, да вам ово испричамо не узалуд, него да бисте познали благост и милосрђе Господње. Јер, када је готов да и ђавола прими због покајања, онда уколико пре човека, за кога је крв Своју пролио! Јеси ли грешан, - покај се! Ако се не покајеш, онда ћеш се страшније од демона вечито мучити у паклу, не што си згрешио - (јер сви грешисмо, и нико није без греха осим једнога Бога) - већ што се ниси хтео пре своје смрти покајати и молити Судију. Јер какве нас затече смрт, такве ће нас и одаслати тамо. Ако умреш без покајања, служећи ђаволу помоћу разноврсних и различитих грехова, зацело ћеш са њим и осуђен бити на огањ вечни, приправљен ђаволу и анђелима његовим. А ако пре смрти побегнеш од греха, и угодиш Господу покајањем и вером, о! колика ћеш блага после смрти уживати! Јер ћеш наћи милостивог Судију, и удостојићеш се блаженства, и настанићеш се са светлим Анђелима, где је за све који су угодили Богу неисказана красота и вечна радост и весеље. Нека бисмо сви ми добили то у Христу Исусу Господу нашем, коме слава са Оцем и Светим Духом, сада и увек и кроза све векове, амин.

Натраг на главну страну

Шта је грех?

,,И, шта је на крају грех?''
,,Има доста дефиниција, а скоро све греше. А ништа лакше него рећи шта грех јесте. Грех је - све што нас одваја од Господа.''

(Из књиге ,,Капљице Јеванђеља'')

Натраг на главну страну

И створи Бог камен који не може да подигне, по обличју Божијем створи га

Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима: ,,Ваша Светости, да ли је Ваш Бог свемогућ?''

А ја га погледам и кажем:  ,,Јесте.''

А он ће даље: ,,А када је Он свемогућ, да ли може да створи камен који не може да подигне?''

Ја га погледам и кажем му: ,,Пријатељу, ја бих те нешто запитао, али да се не наљутиш?''

А он ће: ,,Нећу.'' 

А ја му опет кажем: ,,Пријатељу, за сваки случај те питам још једном, је ли нећеш да се наљутиш?''

А он ће мени: ,,Нећу.'' 

А ја га и по трећи пут запитам: ,,А за сваки случај да те још једном питам да нећеш можда да се наљутиш?'' 

А он ће мени: ,,Ма нећу да се наљутим!'' 

И ја му онда кажем: ,,Добро када нећеш да се наљутиш. А реци ти свима нама - да ли ти можеш да будеш паметан?'' 

А он ћути и ћути и размишља: ако каже ,,Могу'', значи није паметан; ако каже ,,Не могу,'' значи опет није паметан. И ћути и ћути и на крају каже: ,,Ни једно ни друго, ја већ јесам паметан!''

И ја му кажем: ,,Ето пријатељу, и мој Бог је створио камен који Он не може да подигне!''

А он ме запита са чуђењем: ,,А који је то камен?''

И ја му кажем: ,,Ти си тај камен, не може тебе ни Бог да спасе ако ти нећеш да се спасеш.''

Натраг на главну страну

Да ли стварно желиш да будеш православан?

(Доле се налази писмо које је покојна енглеска игуманија Текла (+ 2011.) упутила свим обраћеницима и онима који се интересују за православну веру:)

Драги "Џоне,"

колико схватам, ти си на путу да постанеш православан. Не знам ништа о теби сем да си Енглез.

Пре него што наставиш даље, постоји нешто што морам да разјасним. Нико ми није рекао зашто желиш да мењаш веру, али те уверавам је тако нешто несврсисходно ако је из негативних разлога. Наћи ћеш подједнако ,,погрешног" (ако не и више) у Православљу колико у Англиканској или Римокатоличкој Цркви. 

Тако - прво и прво, да ли си спреман да се сусретнеш са лажима, лицемерјем, злом и свиме осталим, колико у Православљу толико и у било којој другој религији или вероисповести?

Да ли очекујеш земаљски рај са много тамјана и исправном музиком?

Да ли очекујеш да одеш право у рај ако се крстиш споро, помпезно и тачно са десне стране?

Да ли имаш кувар у коме се налазе сви аутентични руски рецепти за васкршња славља?

Да ли си стручњак за љубљење трипут у свакој могућој и непримереној ситуацији?

Да ли можеш да се елегантно поклониш а да ти не поиспадају разноразне џиџабиџе из џепова?

ИЛИ...

Да ли си прочитао Јеванђеља?

Да ли си се сусрео са Христом Распетим? У смислу, да ли си присуствовао Последњој Вечери - самој сржи Светог Причешћа?

И...

Да ли си спреман, у свем смирењу, да схватиш да у овом животи никада нећеш знати ништа изван Вере; да Вера значи прихватање Истине без доказа. Вера и знање су суштинске контрадикције - и да се суштински изливају једна у другу.

Живо Православље се заснива на парадоксу који се преноси у богослужење - јавно или приватно.

Ми знамо зато што верујемо и ми верујемо зато што знамо.

Изнад свега, да ли си спреман да све прихватиш као да долази од Бога?

Ако смо предодређени да увек будемо ,,срећни," чему Распеће? Да ли си спреман, шта год да се деси, да верујеш да негде, некако, све то има смисла? То не значи пасивно трпљење, већ значи сталну стражу, слушање, над оним што се од нас захтева; и изнад свега, Љубав.

Сиромашне, старе, болесне, можемо да волимо до свог последњег даха. Не сентименталне глупости које се често мешају са љубављу, већ љубав према жртви - унутрашњем разапињању похлепе, зависти, гордости.

И никада не мешај љубав и сентименталност.

Никада не мешај богослужење са оним што ти се свиђа.

Буди смирен - воли, чак и када је тешко. Не буди сентименталан па то да после зовеш љубављу. И не односи се према црквеном богослужењу као према позоришној представи!

Надам се да све ово има смисла.

Моје најлепше жеље,
Мати Текла
(игуманија манастира Успења у Норманбију)

Оригинал:
http://www.theamericanconservative.com/dreher/do-you-really-want-to-be-orthodox/ 

Како праштати

,,У једном тренутку сам имао много неприлика са мојим пријатељима. Наше сталне свађе су довеле до тога да су ми они у једном тренутку саопштили да прекидају апсолутно сваки контакт самном. То ме је доста повредило, и одмах су кренуле да ми навиру свакакве помисли, обично на тему тога како би било лепо да се њима нешто лоше деси, или како би било још лепше да схвате да им требам из овог или оног разлога, те да тиме зависе од мене.

Мисли су ми прелазиле од пакосних преко озлојеђених до огорчених. Никада нисам планирао неку тешку освету, али сам ухватио себе колико ми се живот врти око тог једног несрећног догађаја.

Када сам усред тако једне осветољубиве маштарије ухватио себе како им желим зло, само сам завапио Господу: ,Господе! Ти видиш да их презирем из дна душе! Ако сам им икада и пожелео шта добро, благослови их тиме, а све што им зло зажелех, дај им супротно!'

Касније смо се и помирили, и тај пламен непријатељства је замро...''

(Из књиге ,,Капљице Јеванђеља'')

Натраг на главну страну