Tuesday, July 31, 2012

Почетнички водич за милостињу


Тематика помоћи ближњима најподобнија изазивању невиђеног стреса, а и најпогоднија за злоупотребе. Ипак, Јеванђеље и Апостоли нам дају лаке смернице на који начин можемо да помажемо ближњима.

  • ,,Када учинисте једном од ове моје најмање браће, Мени учинисте.'' Као хришћани, ми не смемо губити из вида да ми не помажемо потребитима као неким празним индивидуама. Ми у њима треба да видимо Христа, а то значи - видети их у лице, препознати у њима личности, скинути копрену са ,,анонимног примаоца помоћи.'' Енглези имају израз ,,хладно као милосрђе,'' који управо потиче од разноразних хуманитарних организација које делују ка ,,анонимним примаоцима помоћи'' преко ,,пројеката.'' Хуманитарне организације треба помагати (ако ишта, боље су организоване а и преко њих помоћ може допрети људима који би нам иначе били недоступни), али, како каже Шмеман, треба да се скоцентришемо на људе који су нам непосредно доступни. Не знате ниједан такав случај? Ваш парохијски свештеник сигурно зна.
  • ,,Огладнех... дадосте ми да једем, ожеднех, напојсте ме.'' Наша помоћ ближњима би најбоље требала да се састоји у натури. Разлог за то је једноставан: новчана помоћ се лако злоупотреби. Под овим не мора нужно да се подразумева куповина цигарета, дрога или алкохола (мада ни то није искључено), већ и ненаменска употреба средстава која су била намењена за тачно одређену сврху. Један пар је требао да оде у извесни град на лечење. Тражили су новац за аутобуску карту, који су по том основу исти и добили. Новац је употребљен за нешто што је тај пар сматрао хитнијим, и тако нису отишли где су требали. Себи су, такорећи, пуцали у ногу. Поново су тражили новац за исту ствар, која им је одбијена.
  • ,,Сиромахе ћете имати са собом свагда.'' Ово није само Христово оправдање жене која му је полила ноге скупоценим уљем, ово је уједно и Његово пророчанство. Колико год нам то ужасно звучало, сиромаштво никада неће бити искорењено. Хришћани би понајмање требало да се надају да ће у кнежевини кнеза овога света стварно, трајно и истински да реше тешке социјалне проблеме. Иако би наравно било идеално да трајно решимо нечије проблеме, неретко (скоро редовно) то неће бити случај. Флоскула ,,Нисмо ми социјална установа'' можда често звучи као оправдање немилосрдности, али и она има своје место. Дешава се често да особе којима је потребна помоћ потребују неке редовне трошкове која једна особа сама тешко може да покрије (ту често спадају лекови и кирија). Помоћ код ових издатака ће неминовно створити ишчекивање помоћи приликом следеће наплате. Иако је тешко рећи не, понекада се и то мора учинити. Тиме ћете себе поштедети губитка све ликвидне имовине, а другу особу лажне наде да увек може да рачуна на вас када дође време исплате.
  • ,,Aко неко неће да ради, нека и не једе.'' Потребитима треба помагати само докле су они вољни да сами себи помогну. Ако они то не желе, не треба им помагати из простог разлога што њихова невоља има корена у лењости а не у објективним околностима. Овде не треба имати само у виду конкретан рад, него и избегавање сарадње са социјалним установама које су у принципу кадрије да се баве дугорочнијим питањима. Зато је, између осталог, сарадња лице-у-лице тако битна - сазнаћете да ли је у питању истински невољник или безочна пијавица. У Гроцкој је дошао човек свештенику у порту да моли за помоћ. Свештеник му је одговорио: ,,Добро - ево, баш смо сада требали да очистимо црквено двориште. Помози нам, и исплатићу ти ту и ту своту новца.'' Ту је следио запрепашћујуће искрени одговор: ,,Пих, да сам ја хтео да радим, радио бих, не бих долазио овде!'' Такође постоји случај жене (самохране мајке) којој је био понуђен поприлично једноставан посао (да повремено очисти цркву, са тиме да у цркву може да дође када год пожели, заједно са децом) као и могућност да се контактира извесна добротоворна организација. Она понуду посла ниједном није поменула, али се зато сваки пут приликом сусрета са црквењаком интересовала за бесплатну помоћ. Неки мали тест-послић није тешко организовати: чишћење неке јавне површине, ношење ствари са једног места на друго и тако даље.