Једног дана док је он (Златоусти) проповедао људима на тему спасења, он је користио речи теоретског садржаја да би пренео дубље значење. У једном тренутку, проста жена из народа који је присуствовао је рекла следеће гласним гласом:
,,Мој оче, благословен да је говор твој и значење које нам овде излажете. Блажени су сви који су успели да схвате твоју беседу. Али ми који имамо слабе умове такође треба да разумемо та богонадахнута учења. Оставила сам сав свој посао кући и трчала сам као жедни јелен да бих утолила моју жеђ твојим речима које теку као свежи поток, и да бих слушала значење твојих учења, пошто теку као изобилне воде. Али сада ћу да одем, зато што ја из њих нисам добила ниједну капљицу, као накнаду за губитак који је истрпела моја жедна душа, и зато што сам оставила своје домаћинство и протраћила већи дан мог дана са бескорисним бригама..."
Када је светитељ чуо ове речи, он је променио свој метод учења те је стога примењивао одговарајући лек на болести рањеника.
