Thursday, September 8, 2011

Стварање жене и Црква



Ако се стихови стварања жене у Књизи Постања погеладју подробно, може се уочити како стварање човечице заправо прасликује Свету тајну Причешћа.

Адам: Господ пушта тврд сан на Адама.
Христос: Христос вољно умире на Крсту.

Адам: Господ узима једно ребро Адаму.
Христос: Из Христових ребара теку крв и вода, Прчешће и Крштење.

Ева: Створена је од Адамовог ребра.
Црква: Настаје и одржава се Крштењем и Причешћем.

Адам: Устаје после сна.
Христос: Васкрсава из мртвих.

Адам и Ева: Адам говори да је Ева кост његове кости и тело његовог тела.
Христос и Црква: Христос говори да ће причасници обитавати у Христу и Христос у њима.

Множење: Господ даје заповест Адаму и Еви да се множе и напуне земљу.
Педесетница: Црква се шири и пуни земљу даром Светога Духа изливеном на Педестеници.

Monday, September 5, 2011

Божији инбокс

Welcome Бог!
Inbox (1)
Spam (2093095019054902930293029320)
Drafts (5496049604)
Sent
Contacts
Chat (Appear Offline)

Saturday, September 3, 2011

Гром и пакао: Kaко написати теолошки текст и начинити га паклом за превођење?

by B. Teodosijevitzch

Ово дело посевећујем Сари Коукли, јер ме је научила како да мрзим...

Људи данас много воле теолошке текстове. Тиме се афирмишу у научној заједници, и изнова нам показују како је топла вода која капље кроз рупу на саксији вечито нова и забавна тема. Овде ћу вам дати као преводилац са мало искуства али доста истањених живаца како да 1) напишете теолошки текст 2) изазовете суицидалне и/ли хомицидалне помисли код преводиоца вашег чланка.

ИМЕ АУТОРА
Битно је да је ваше име неразумљиво, неизговориво или просто чудно широј публици, а посебно преводиоцу. Тим боље ако ваше име припада једној језикој групи а презиме другој (типа, Joshua Tројицки). Тако ћете преводиоца оставити у вечитом збуну како да транскрибује ваше име, а читатеље оставити у тајанственој загонетци вашег порекла.

НАСЛОВ
Наслов је врло битан за ваш теолошки текст. Он служи да привуче пажњу читаоца и да му каже о чему се ради о вашем само-вама-вољеном раду. Систем бирања наслов је тројичан и своди се на следећу формулу
Наслов = Бомбастична синтагма из Св. Писма + двотачка + кратки опис дела.
У нашој једначини: бомбастична синтагма је креативни део који служи да привуче пажњу вашег читатеља, двотачка је везник а кратки опис дела је правна предострожност да ваши читатељи не могу да врате књигу када установе да је крајње досадна (принцип ,,па пише вам, шта сте очекивали?''). Доле ћу навести четири примера примењене формуле:
  • Логос постаде телом: Антопомолофолошка анализа логоијиа у првој половини 19. столећа
  • Нека ми буде по речи твојој: Лексиолошка процена литерарног стила Св. Максима Исповедника по Св. Максиму Исповеднику
  • Из славе у славу: Симонија као status quo међу плебсом касног римског друштва
  • Извор воде живе: Утицај растуће хришћанске Цркве на архитектуру аквадукта у западном римском царству

СТИЛ ПИСАЊА
Врло је битно да ваш стил буде што што неразумљивији. Ово постижете лошом граматиком, недореченим мислима, легионом садржјаних слојева у реченици и стављањем тачке када тачки време није. Преводилац тако никада неће знати да ли је добро превео, а читатељима ћете деловати интелигентно зато што не могу да разумеју шта сте ви хтели да кажете. Али то је у реду. Ни  ви не знате шта сте хтели да кажете.

ШТАМПА
Морате заштити ваш драгоцени рад од злих неовлашћених преводиоца. То можете учинити на два начина. Штампану књигу ћете заштитити таквим преломом да се ваша књига затвара сама од себе, тако да ће несуђени преводилац-пират морати на њој да држи барем два тега како се ваше чедо не би затварало. Ако је којим случајем дошао до pdf фајла, закључајте га тако да не може да се копира. Иако ћете тиме на себе изазвати бујцу проклетства које не може да вам донесе ни црна миса, ваш мили рад ће тиме постати толико недостижнији.

ФУСНОТЕ
Фусноте су практичан алат који вам омогућава да у вашем раду не кажете ништа ново. Благодети фуснота су небројене, и издвајам следеће: ваш чланак или ваша књига делује дужа него што заправо јесте, преводиоци луде због њих, вашим обожаватељима и противницима делујете начитани. Најбољи начин да ваше фусноте буду што теже за преписку/превођење а импресивније за гледање (не читање: нико их не чита) представљају следећа правила:
  • Користите их много! Што више то боље! До десет по страни, нећете погрешити.
  • Слободно измислите понеку, ако сте у шкрипцу са ауторима или делима.
  • Насумично убацујте фусноте у италик, као и мењајте language, јер ћете by doing so terati nesrećnog преводioca da malo šizне.
  • Када смо већ код ленгуџа, обавезно користите симболе за језике за које можете сигурни да их преводилац не зна. Популарни избори су немачки и француски карактери (ä, Ä, Ö, dsch, é, ù и сл.). Посебан бонус добијате ако користите исландски (Þ, Æ) или нпр. следеће симболе, шта год значили: §, ╬.
  • Учините фонт фуснота што ситнијим. Није ваша диоптрија у питању.
  • Остављајте стране писце у оригиналном језику, за њихове падежне облике ће бринути неко други.
  • Користите латинске изразе типа ibid, infra, supra и сл. Тако опет делујете начитано, иако користите потпуно бесмислене узречице научног светог предања.

Да бисмо вам илустровали како све то треба да изгледа, ево примера три фусноте:
Бог(1) је(2) добар(3).


1 - O Богу, види Bible (збирка есеја различитих аутора, многа издања, page 1, chapter 1, фуснота 1.
2 - О презенту глаглола to be, види Мilka Dschanich, Ædùlm ùt MÖRT, eds, prg, rng, lala.
3 - Види Διονύσιος ο Αρεοπαγίτης, συνέχεαν με μεταγενέστερους Χριστιανούς με το ίδιο όνομα, όπως ο πρώτος επίσκοπος. Oвде сам користио Αθήνα, ο οποίος као личну именицу. О томе, више видите §2 supra

Kaтахизис и Верострофа: Шта није у реду са српском веронауком

А анђелу Цркве у Србији напиши: не знам где да почнем...
 
  • Ствари које ћете овде прочитати нећете чути од епископа, јер све што епископ уради је Савршено. Али више о томе ниже.
  • Такође, нећете ове ствари ни чути од било кога ко је на вишем хијерархијском ступњу од слепог црева (тј. вероучитеља). То је зато што су или довољно обезбеђени неким другим послом, или су искрено посвећени тиме да ураде најбоље шта могу од онога мало са чиме може да се ради, или их просто боли уво.
  • Ништа од овога нећете чути јавно од вероучитеља јер је у питању класични мобинг – ако проговорим, губим посао. Ово се врло лако може претворити и у духовни мобинг – ако проговорим, одлучиће ме од Причешћа.
  • Од главе риба смрди, тако да ћу почети од епископа. Проблем у нашој Цркви је титовска побожност према епископу. Ево да дам леп пример. Лепо видимо на сајту СПЦ: „Вероучитељи дошли са децом на Литургију коју је служио епископ XY.'' Како то лепо звучи – али позадина је помало другачија.
  • Прво, вероучитељима је наређено да буду на тој Литургији. Сви ми понекад не желимо да одемо на Литургију (спава нам се, баничили смо, то нам је једини дан када можемо мало да одморимо итд.) – ако се ипак наканимо, осећамо известан понос јер смо победили себе и урадили исправну ствар. Ово је друго – не дођете на Литургију, добијете неоправдани и после испаштате.
  • Митарства можда не постоје после смрти, али засигурно постоје за живота, и то у Цркви.
  • Ништа није толико страшно као присиљавати људе да долазе на службе где царује Христос, Бог и Ослободитељ.
  • Надаље, деца. Није реално од деце очекивати да ће да трче на Литургије. Сва деца воле да спавају ујутро и логично је да ће долазак на службу која почиње у 9 сматрати као обавезу. Ако и дођу, можете гарантовати да долазе да им вољени учитељ не награбуси зато што је довео ,,мало деце.''
  • Када смо већ код броја деце, занимљиво је да се вероучитељи рангирају по броју деце, и то из два главна разлога. Први, квалитет је бољи од квантитета, али наша Црква се ипак определила да су два мала ђавоимана јеретика боља од једног мироточивог стигматичара. Друго – нема правила за шта ће деца да се определе од изборних предмета. Просто ће да оду на грађанско зато што хоће да чују нешто ново, зато што је тамо неко ко им се свиђа, или најбољи друг или зато што је боља учионица.
  • Да се поново сврнем на епископа. Епископу није толико битно што се деца и вероучитељи моле да преживе седамдесето извођење херувимке. Реално, њему је лепо – он се игра са просфором, има шта да ради (једини у цркви).
  • Када се урнебесно дугачка служба заврши (а која би могла да буде краћа само да се то хоће), владика седа, прилази му дете које му уручује штафету цвеће, владика се смеши, дете се смеши, апарати шкљоцају као луди и ето нам лепе репортаже како Црква Воли Децу.
  • То нараво није истина, на страну безосећајност бескајне Литургије. Ако вероучитељ треба да доведе децу у цркву на Литургију (а да то није нека директива, тј. у локалну парохијску цркву), ствари постају горе, ако је то могуће. Сасвим је вероватно да се деца неће причестити јер нису постила 10 дана на дестилованој води и едемском ваздуху, али ће зато вероучитељ добити лепу vis-à-vis грдњу о томе што је водио децу на масовно крштење јер је тиме свештенику избио 2000е из џепа (стварни цитат).
  • Нећу да посебно причам о ПиПу и уџбеницима, сви знамо колико су лоши и досадни. Што је најгоре, њих је написала једина особа која је мислила да је то битно. Тешко је мењати ПиП јер то није само ствар Цркве него и државе - поента је да то није рађено када је требало. Црква просто није озбиљно схватала веронауку као што је и сада не схвата.
  • Сва срећа па ствари нису толико црне. Стварно има дивних свештеника који светитељски дочекују децу на своје службе. Има деце коју вера заиста заинтересује преко веронауке. Као што рекох на почетку текста, има људи који се заиста, искрено и потпуно предано труде да учине најбоље шта могу на основу онога мало што им је дато (били вероучитељи или неко вишег ранга). Црква треба озбиљно да се позабави веронауком, она није просто ставка између водица и свештања колача, она треба да представља главни приоритет наше хришћанске заједнице.

Аутор текста Бојан Теодосијевић ће на његов захтев остати анониман